Информације
Рођење детета је један од најважнијих тренутака у животу породице.
Овде можете пронаћи све што вам је потребно о трудничком боловању, заштити радних права, неопходним документима пре порођаја, пријави рођења детета и коришћењу услуге „Бебо, добро дошла на свет“, као и о породиљском и родитељском одсуству, усвојењу, хранитељству и старатељству.
-
Када могу да одем на трудничко боловање?
Трудничко боловање се отвара због привремене спречености за рад услед болести или компликација у вези са одржавањем трудноће. Трудничко боловање започињете само ако Вам изабрани лекар – гинеколог у државној здравственој установи утврди болест или компликације у вези са одржавањем трудноће, односно ако Вам отвори боловање. Трудничко боловање можете да започнете ако сте запослена, предузетница, самостална уметница, верска службеница или јавни бележник/јавни извршитељ.
У чему је разлика између трудничког боловања, породиљског одсуства и одсуства ради неге детета?
Трудничко боловање одређује изабрани лекар – гинеколог и траје најдуже до отварања породиљског одсуства. Накнаду зараде за време трудничког боловања за првих 30 дана исплаћује послодавац, а од 31. дана Републички фонд за здравствено осигурање.
Породиљско одсуство је право на одсуство које почиње најраније 45, а најкасније 28 дана пре утврђеног термина порођаја и траје три месеца након рођења детета.
Одсуство са рада ради неге детета је право на одсуство које почиње од тренутка завршетка породиљског одсуства, а траје најдуже 365 дана (од тренутка отварања породиљског) ако су у питању прво и друго дете, односно две године ако се ради о трећем и сваком наредном детету. Ово право може да оствари један од родитеља, сходно међусобном договору.
Породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета исплаћује министарство надлежно за социјална питања.
Да ли примам плату/накнаду ако сам на трудничком боловању?
За време трудничког боловања не примате плату, већ накнаду зараде за време привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће.
Како могу да остварим право на накнаду зараде за време трудничког боловања?
Право на накнаду зараде за време трудничког боловања остварујете из месеца у месец, и то:
- Ако сте запослена, на основу одговарајуће документације коју подноси послодавац, а на основу достављене потврде о отварању боловања и дознака које се предају сваког месеца.
- Ако сте предузетница, када извршите привремени прекид обављања делатности код АПР-а или наставите да обављате делатност уз давање овлашћења пословођи, на основу дознака које предајете сваког месеца.
- Ако сте самостална уметница, када предате потврду или решење одговарајућег удружења, на основу дознака које предајете сваког месеца.
- Ако сте јавни бележник или јавни извршитељ, на основу дознака које предајете сваког месеца.
Документација се предаје у филијали/испостави Републичког фонда за здравствено осигурање у којој сте осигуране и почев од 31. дана трудничког боловања.
Ко пријављује трудничко боловање – ја или послодавац и када?
Потребно је да се јавите изабраном лекару ‒ гинекологу који отвара трудничко боловање.
Трудничко боловање се отвара када изабрани лекар ‒ гинеколог утврди да постоји болест или компликације у вези са одржавањем трудноће. Потврду о отварању боловања издату од изабраног лекара ‒ гинеколога достављате свом послодавцу.
Послодавац код кога сте у радном односу подноси филијали/испостави Републичког фонда за здравствено осигурање у којој сте обавезно здравствено осигурани захтев за исплату накнаде зараде са прописаном документацијом.
Колико дуго могу да примам накнаду зараде за време трудничког боловања?
Накнада зараде исплаћује се за период за који је изабрани лекар (гинеколог)/ лекарска комисија (стручно-медицински орган) утврдио трудничко боловање и то за све време трајања боловања, односно само за време трајања радног односа за које бисте примали зараду, односно плату. Ако сте предузетница, примате накнаду за време за које бисте обављали делатност као да није наступило трудничко боловање.
Како се обрачунава накнада зараде за време трудничког боловања?
Накнада зараде за време трудничког боловања обрачунава се на основу просечне зараде коју је запослена остварила у претходних 12 месеци, пре месеца у којем је наступило боловање. За месеце у којима запослена није била у радном односу, а улазе у основ за накнаду зараде, узима се минимална зарада.
Накнада зараде за предузетнице, јавне бележнике / јавне извршитеље и самосталне уметнице обрачунава се на основу просечне месечне основице на коју је плаћен допринос утврђен у 12 месеци пре одласка на трудничко боловање. Ако сте у тих 12 месеци били осигурани краће, основ за накнаду зараде чини основица на коју је плаћен допринос за обавезно здравствено осигурање, утврђена према периоду у којем сте биле осигуране. За месеце у којима нисте обављале делатност, а који улазе у основ за накнаду зараде, узима се најнижа месечна основица доприноса.
За време трудничког боловања висина накнаде зараде се обезбеђује у висини од 100% од основа за накнаду зараде.
Да ли могу да изгубим посао ако сам отишла на трудничко боловање?
Не. Чак иако Вам уговор о раду истиче у току трајања трудничког боловања, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, ПОСЛОДАВАЦ ЈЕ ДУЖАН ДА ВАМ ВРЕМЕ ТРАЈАЊА УГОВОРА ПРОДУЖИ ДО ИСТЕКА ПРАВА НА ОДСУСТВО.
Каква је процедура ако не отворим породиљско, а порођај крене раније?
Даном порођаја отпочиње породиљско одсуство.
-
Шта треба да понесем од докумената у породилиште?
У породилиште је потребно понети:
- личну карту,
- картицу здравственог осигурања,
- потврду о крвној групи Завода за трансфузију крви (или картон добровољног даваоца крви),
- упут изабраног гинеколога.
Није ми оверена картица здравственог осигурања, а треба да се породим. Шта да радим?
И уколико картица здравственог осигурања није оверена, имате право на здравствену заштиту.
Ако је неоверена због неплаћених доприноса, и даље имате право на лечење, али немате право на накнаду зараде.
Како да проверим да ли ми је оверена картица здравственог осигурања?
Проверу можете извршити уношењем личног броја осигураника (ЛБО) и броја картице здравственог осигурања, који се налазе на самој картици.
-
Шта је услуга „Бебо, добро дошла на свет“ („еБеба“)?
„еБеба“ омогућава родитељима да већ у породилишту, потпуно бесплатно и без одласка на шалтере, покрену све административне поступке у вези са рођењем детета.
Услуга је доступна у свим породилиштима у Србији.
Потребно је:
- да родитељи имају важећу личну карту или пасош
- да су се договорили око личног имена детета
У име родитеља, здравствени радник покреће:
- упис детета у матичну књигу рођених
- пријаву пребивалишта
- пријаву и издавање картице здравственог осигурања
- подношење захтева за родитељски додатак
- подношење захтева за локална новчана давања (у Београду)
Родитељи добијају:
- на адресу пребивалишта:извод из матичне књиге рођених, картицу здравственог осигурања и решење о праву на новчана давања
- СМС/мејл -обавештење о статусу пријављених услуга
Где и како могу да пријавим рођење детета?
Пријаву вршите у породилишту преко услуге „еБеба“.
Потребно је да имате важећу личну карту или пасош.
Ако су оба родитеља или један родитељ држављани Србије – пријава се може урадити у породилишту.
Ако је један родитељ страни држављанин – потребан му је важећи пасош.
Ако су оба родитеља страни држављани – здравствени радник шаље пријаву матичару, али родитељи морају лично посетити матичну службу у року од 30 дана.
Пријавила сам дете преко „еБебе“. Да ли треба још нешто да урадим?
Не. Обавештења о свим успешно покренутим услугама добићете путем СМС-а или e-mail-а.
Уколико сте се за то определили:
- извод и картица здравственог осигурања стижу на адресу пребивалишта детета
- решење за родитељски додатак и новчана давања – на адресу пребивалишта мајке
Ако нисте:
- извод можете преузети у општини или поручити прекоуслуге на Порталу еУправа
- картицу здравственог осигурања – у филијалиРепубличког фонда за здравствено осигурање (РФЗО)
Услуга: еИзвод из матичних књига
Беба може користити здравствену заштиту и пре добијања картице, уз Вашу картицу. Ако желите, можете затражити и потврду о праву на здравствену заштиту у филијали у којој је беба пријављена.
Нисам сигуран које сам све захтеве поднео у болници у оквиру „еБебе“. Кога да питам?
У породилишту треба да добијете „Обавештење за родитеље“ са списком покренутих услуга и шифром захтева.
За додатне информације можете се обратити преко контакт форме Владе Републике Србије, уз навођење добијене шифре.
-
Где и како могу да пријавим рођење детета?
Ако сте се породили у здравственој установи у Србији, пријаву рођења детета можете обавити у породилишту преко услуге еБеба.
Услуга еБеба омогућава родитељима да у породилишту пријаве дете без одласка на шалтере. Да би пријава била могућа:
- Један или оба родитеља морају бити држављани Републике Србије
- Потребно је имати важећу личну карту или путну исправу
- Уколико је један родитељ страни држављанин, мора имати важећи пасош
- Ако су оба родитеља страни држављани, еБеба не може бити примењена, али здравствени радник шаље пријаву рођења матичару. Родитељи су онда у обавези да у року од 30 дана од рођења детета посете матичну службу
Породила сам се ван здравствене установе, како пријављујем дете?
Морате контактирати са лекаром у здравственој установи који ће потврдити рођење детета и поднети пријаву рођења дететана систему„Бебо, добро дошла на свет“ („еБеба“).
Ако је поднета пријава у папирном облику, морате отићи код матичара по месту пребивалишта и извршити упис детета у матичну књигу рођених и том приликом дајете изјаву о имену и презимену детета заједно са својим супругом.
Довољно је да понесете личну карту, а уколико сте странац, путну исправу.
Уколико нисте у браку, можете сами да пријавите дете и том приликом можете да наведете оца детета, кога ће матичар позвати да да изјаву о признању очинства.
Пребивалиште детета пријављујете у полицијској станици, а пријаву на здравствено осигурање у филијали/испостави Републичког фонда за здравствено осигурање у којој сте Ви или отац детета осигурани.
Информације о Пријави пребивалишта
Информације о Пријави на обавезно здравствено осигурање
Моје дете је рођено у иностранству, шта треба да урадим?
Пријаву за упис рођења детета можете поднети преко дипломатско-конзуларног представништва наше земље у иностранству или матичару у општинској или градској управи према свом последњем пребивалишту у земљи.
Потребно је да имате извод из матичне књиге рођених за дете издат од стране иностраног органа.
Малолетна сам и родила сам дете, како да га пријавим?
Уколико сте млађи од 18, a старији од 16 година, пријаву рођења и пребивалишта детета уместо Вас врши Ваш законски заступник или старатељ.
Уколико сте млађи од 18 година, а склопили сте брак, имате право да сами пријавите рођење свога детета, као и његово пребивалиште. Пријава рођења детета врши се у породилишту преко услуге „еБеба“.
Нисам у браку, како да пријавим дете?
Пријаву рођења детета вршите преко услуге „еБеба” у породилишту.
Уколико нисте у браку и не желите да наведе оца детета, пријаву вршитесаме. То значи да самостално одлучујете у погледу свих процедура које чине услугу „еБеба“.
Уколико нисте у браку, али желите да наведете оца детета, пријаву вршите заједно, односно неопходно је присуство и лица кога наводите као оца детета.
У том случају, потписујете и изјаву о оцу детета, а отац је у обавези да оде у матичну службу у општини на којој је дете рођено и потпише записник о признавању очинства најкасније у року од 30 дана од дана рођења детета како би све процедуре које су покренуте у породилишту могле несметано да се реализују. Ваше присуство у матичној служби приликом потписивања записника о признавању очинства није потребно уколико сте у болници потписале изјаву о оцу детета.
Све док лице означено као отац детета не потпише записник о признавању очинства у матичној служби, ниједна процедура покренута у породилишту неће бити реализована.
Која је процедура за признавање очинства?
Уколико нисте у браку, али желите да Ваше име буде наведено као име оца у пријави која се обавља преко еБебе, пријаву вршите заједно са мајком детета у породилишту, односно неопходно је и Ваше присуство приликом пријаве. У том случају мајка детета истовремено потписује изјаву о оцу детета, а Ви сте у обавези да одете у матичну службу у општини на којој је дете рођено и потпишете записник о признавању очинства најкасније у року од 30 дана од дана рођења детета како би све процедуре које су покренуте у породилишту могле несметано да се реализују.
Присуство мајке у матичној служби приликом потписивања записника о признавању очинства није потребно уколико је у болници потписала изјаву о оцу детета.
Све док као отац детета не потпишете записник о признавању очинства у матичној служби, ниједна процедура покренута у породилишту у оквиру услуге еБеба неће бити реализована.
Мимо услуге еБеба, уколико је дете рођено ванбрачно, а отац је познат и жели да призна очинство, изјаву о признању очинства може дати пред матичарем, органом старатељства, судом или јавним бележником. Такође, отац може то учинити у нашем конзулату уколико је наш држављанин. Са изјавом о признању очинства мора да се сагласи мајка, као и дете ако је навршило 16 година живота и ако је способно за расуђивање. Ако је дете под старатељством, сагласност са признањем очинства даје старатељ детета. Изјава о сагласности мајке са признањем очинства неће се тражити ако је мајка у пријави рођења детета навела да оцем детета сматра мушкарца који је касније признао очинство.
-
Како могу да добијем извод из матичне књиге рођених за дете?
Извод из матичне књиге рођених није потребно прилагати у поступцима који се воде пред државним органима. У другим ситуацијама, да бисте добили извод, можете се уз личну карту обратити матичару у било којој општинској или градској управи, у дипломатско-конзулатном представништву наше земље у иностранству, као и поручити га електронским путем преко Портала еУправа.
Где и како могу да пријавим пребивалиште детета?
Пријаву пребивалишта детета вршите преко услуге „еБеба“ у породилишту.
У другим случајевима, пребивалиште детета пријављујете у полицијској управи, односно полицијској станици надлежној по месту вашег пребивалишта.
Уколико родитељи имају различиту адресу пребивалишта, пријаву подноси један од њих уз сагласност другог, односно родитељ који самостално врши родитељско право.
Пријаву и остале информације погледајте на веб презентацији Министарства унутрашњих послова.
Информације о Пријави пребивалишта
Како могу да добијем потврду о пребивалишту за дете?
Потврду о пребивалишту вашег детета није потребно прилагати у поступцима који се воде пред државним органима.
У другим случајевима, захтевом за издавање потврде можете се обратити полицијској управи/станици надлежној по месту пребивалишта детета.
Где и како могу да пријавим здравствено осигурање детета?
Пријаву на здравствено осигурање вршите у породилишту преко услуге „еБеба".
Ако пријаву на здравствено осигурање нисте обавили у породилишту, дете се пријављује у филијали/испостави Републичког фонда за здравствено осигурање у којој је пријављен један од родитеља као носилац осигурања.
За запосленог родитеља пријаву врши послодавац. Ако родитељ сам уплаћује доприносе, тада врши пријаву на здравствено осигурање у филијали/испостави Републичког фонда за здравствено осигурање у којој је осигуран.
Како могу да добијем картицу здравственог осигурања за дете?
Картица здравственог осигурања стиже на адресу пребивалишта аутоматски ако је пријављена преко услуге „еБеба“.
Ако сте запослени, пријаву врши послодавац. Ако сами плаћате доприносе или сте незапослени, пријаву и захтев за издавање картице подносите на шалтеру филијале/испоставе Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО).
Уколико сте изгубили картицу, нови захтев за израду картице подносите преко шалтера филијале/испоставе РФЗО-а у којој је дете пријављено на здравствено осигурање и потребно је да доставите доказ о уплати ако желите да се картица достави на кућну адресу.
Картица је бесплатна за: новорођенче коме је то прва исправа о осигурању, децу са посебним потребама, жртве насиља у породици, кориснике новчане социјалне помоћи који поседују решење центра за социјални рад.
Картица се доставља најкасније 90 дана од подношења захтева.
Ко оверава картицу здравственог осигурања?
Картица се аутоматски оверава уколико су плаћени доприноси.
Доприносе уплаћује послодавац ако сте запослени, односно то чините самостално ако сте предузетник, самостални уметник, јавни бележник/јавни извршитељ или пољопривредник.
Незапослена лица картицу оверавају лично једном годишње на шалтеру филијале/испоставе Републичког фонда за здравствено осигурање.
Желим да извадим пасош за дете, шта треба да урадим?
Захтевом се можете обратити полицијској управи/станици по месту пребивалишта детета. Ако је дететово пребивалиште на територији Београда, може се захтев за издавање пасоша поднети у било којој полицијској станици на територији Београда. Такође, приликом подошења захтева потребно је само понети уплатнице као доказ о плаћеним таксама за издавање пасоша и уз потписану сагласност, никаква друга документа не треба прилагати.
Уколико сте у иностранству, захтев за издавање пасоша за Ваше дете можете поднети преко дипломатско-конзуларног представништва наше земље у иностранству.
Износ накнада и остале информације погледајте на веб-презентацији Министарства унутрашњих послова.
Да ли ми је потребна сагласност другог родитеља ако путујем са дететом у иностранство?
Није потребна сагласност другог родитеља.
-
Када могу да одем на породиљско одсуство и колико дуго оно траје?
Ако сте у радном односу (на неодређено или одређено време), ваше породиљско одсуство може почети најраније 45 дана, а обавезно 28 дана препредвиђеног термина за порођај. Термин порођаја одређује лекар који води трудноћу. Ако сте ангажовани ван радног односа, немате право на коришћење породиљског одсуства.
Породиљско одсуство престаје када дете напуни три месеца живота.
Каква је процедура ако не отворим породиљско, а порођај крене раније?
Даном порођаја отпочиње породиљско одсуство.
Колико се чека на добијање решења за породиљско?
О поднетом захтеву за остваривање права на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета одлучује се у року од 30, односно 60 дана од дана подношења захтева.
Како и да ли се затвара породиљско одсуство?
Решењем о праву на одсуство са рада, односно на накнаду зараде утврђена је дужина трајања права. До промене у овим решењима долази само ако је наступила нека од чињеница која је од утицаја на остваривање права (нпр. престанак радног односа због престанка рада послодавца, смрт корисника, смрт детета и слично).
Ко исплаћује зараду док сам на породиљском – држава или послодавац?
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања врши исплату накнаде зараде на Ваш рачун, као и пореза и доприноса на одговарајуће уплатне рачуне.
Како могу да остварим право на накнаду зараде и друге накнаде за време породиљског одсуства?
Право на накнаду зараде можете остварити када почне Ваше породиљско одсуство. Захтев подносите у општини у којој живите и не морате га поднети лично. Захтев и списак документације коју подносите уз захтев можете наћи овде.
Која је разлика између плате и накнаде?
Плату добијате ако сте запослени, односно када као запослени радите и долазите на посао. Све друго су накнаде зараде које се исплаћују за време одсуства са рада.
Како могу да остварим накнаду зараде ако сам незапослена?
Накнаду зараде не могу остварити лица која нису у радном односу.
Шта је то посебна нега детета и како се остварује право на њу?
Родитељ детета које је тешко психофизички ометено и коме је потребна посебна нега може да одсуствује са рада или да ради са половином пуног радног времена, како би могао да негује дете.
Мишљење о психофизичком стању детета даје комисија Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. За време одсуства са рада родитељ има право на накнаду зараде.
Ово право родитељ може да користи најдуже до пете године живота детета.
Када почиње и колико траје одсуство са рада ради неге детета?
Одсуство са рада ради неге детета је право на одсуство које почиње од тренутка завршетка породиљског одсуства, а траје најдуже 365 дана (од тренутка отварања породиљског) ако суу питању прво и друго дете, односно две године ако се ради о трећем и сваком наредном детету. Ово право може да оствари један од родитеља, сходно међусобном договору.
Да ли примам накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета?
Ако сте на породиљском одсуству или одсуствујете са рада да бисте неговали дете, имате право на накнаду зараде. Накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета можете примати 365 дана за прво и друго дете. Након рођења трећег и сваког наредног детета накнаду примате две године.
Да ли као отац детета могу да одем на породиљско одсуство и колико оно траје?
Ако сте у радном односу (на одређено или неодређено време), можете користити породиљско одсуство уколико је мајка напустила дете, умрла или из неког оправданог разлога не може да користи породиљско одсуство (нпр. мајка детета је на издржавању казне затвора или је теже болесна).
Породиљско одсуство престаје када дете напуни три месеца живота.
Да ли примам плату ако одем на породиљско одсуство или одсуство ради неге детета као отац?
Накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета можете примати 365 дана за прво и друго дете. Након рођења трећег и сваког наредног детета, накнаду примате две године. У периоду када користите породиљско одсуство или одсуство са рада ради неге детета остварујете право на накнаду зараде.
Да ли као отац детета могу да одем на одсуство ради неге детета и колико оно траје?
По навршена три месеца живота детета родитељи који су у радном односу могу се договорити ко ће од њих користити одсуство са рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства ако су у питању прво и друго дете, односно до две године ако се ради о трећем и сваком наредном детету.
Да ли истовремено и мајка и отац детета могу да буду на породиљском одсуству или одсуству ради неге детета?
Мајка и отац детета не могу у исто време користити породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета.
-
Заснивање усвојења -Утврђивање опште подобности детета за усвојење
Ко може да поднесе захтев?
Усвојење је процес у коме особа или пар постају правни родитељи детета које није њихово биолошко дете. Уколико усвојење буде одобрено усвојитељи постају правни родитељи детета и имају све обавезе и одговорности које се односе на родитељство. Дете добија ново презиме и има сва права која имају и биолошка деца. Усвојење се може догодити из различитих разлога, као што су немогућност биолошких родитеља да брину о детету или жеља парова који не могу да имају сопствену децу.
Циљ овог поступка је да се утврди да ли је дете подобно да буде усвојено. Овај поступак се спроводи на основу изјава родитеља или старатеља детета, самог детета, на основу приложених исправа и на други начин. Дете се може усвојити уколико је то уњеговом најбољем интересу. Усвојити се може само малолетно дете.
Захтев могу поднети родитељи или старатељи детета.
- Више информација о поступку заснивање усвојења - утврђивање опште подобности детета за усвојење можете погледати овде.
Где се подноси захтев?
Захтев се подноси надлежном центру за социјални рад на чијем подручју дете има пребивалиште, односно боравиште.
- Више информација о поступку заснивање усвојења - утврђивање опште подобности детета за усвојење можете погледати овде.
Како се подноси захтев?
Захтев се подноси у слободној форми надлежном центру за социјални рад. Елементи/подаци које захтев у слободној форми мора да садржи су:предмет захтева, лични подаци подносиоца и детета, подаци о брачном статусу, пребивалиште, односно боравиште детета.
- Више информација о поступку заснивање усвојења - утврђивање опште подобности детета за усвојење можете погледати овде.
Која се документација прилаже уз захтев?
Уз захтев је неопходно приложити:извод из матичне књиге рођених, уверење о држављанству и лекарско уверење.
- Више информација о поступку заснивање усвојења - утврђивање опште подобности детета за усвојење можете погледати овде.
Какав је поступак након подношења захтева?
Када надлежни центар за социјални рад прими захтев родитеља за заснивање усвојења, орган старатељства дужан је да му препоручи да се подвргне психо-социјалном саветовању у органу старатељства, породичном саветовалишту или другој установи која је специјализована за посредовање у породичним односима. У примереном року, након што је родитељу препоручено психо-социјално саветовање, орган старатељства ће позвати родитеља и дете које је навршило 10. година живота да пред њим дају писмене изјаве о сагласности за усвојење. Након што родитељ да писмену изјаву о сагласности за усвојење, орган старатељства је дужан да детету постави привременог старатеља који ће га заступати у поступку заснивања усвојења.
Како се утврђује општа подобност детета за усвојење?
Одлука о општој подобности доноси се на основу налаза и стручног мишљења психолога, педагога, социјалног радника, правника и лекара. Наведени налаз и мишљење дајустручниоргани старатељства. Орган старатељства може затражити налаз и мишљење и од стручњака породичних саветовалишта или других установа специјализованих за посредовање у породичним односима, као и од здравствених установа.
Када се усвојење не може засновати?
Усвојење се не може засновати пре него што дете наврши трећи месец живота. Такође, не може се ни усвојити малолетно дете које је стекло потпуну пословну способност.
Какав је породични статус усвојеника?
Усвојити се може само дете:
- које нема живе родитеље,
- чији родитељи нису познати или је непознато њихово боравиште,
- чији су родитељи потпуно лишени родитељског права,
- чији су родитељи потпуно лишени пословне способности
- чији су се родитељи сагласили са усвојењем.
Које се дете не може усвојити?
Не може се усвојити крвни сродник у правој линији, а од сродника у побочној линији рођени брат или сестра, односно брат или сестра по оцу или мајци. Не може се усвојити дете које је већ усвојено. Такође, старатељ не може усвојити свог штићеника.
Супружник или ванбрачни партнер усвојитеља може усвојити његово већ раније дете.
У ком року одлучује центар за социјални рад?
Центар за социјални рад у року од 30 дана од дана пријема уредног захтева издаје Закључак тима стручњака о општој подобности детета за усвојење.
Заснивање усвојења -Утврђивање опште подобности будућих усвојитеља
Ко и где може поднети захтев?
Циљ овог процеса је да се утврди да ли би потенцијални родитељи били одговарајући родитељи усвојеном детету. Овај процес је од виталног значаја за осигурање добробити усвојеног детета.
Захтев могу поднети будући усвојитељи центру за социјални рад на чијем подручју они имају заједничко пребивалиште, односно боравиште.Поред супружника, усвојити могу и ванбрачни партнери заједно. Министар надлежан за породичну заштиту може дозволити усвојење и лицу које само живи, ако за то постоје нарочито оправдани разлози.
- Више информација о поступку заснивање усвојења - утврђивање опште подобности будућих усвојитеља можете погледати овде.
Да ли ја као страни држављанин могу да поднесем захтев?
Да. Страни држављани захтев за усвајање подносе преко Министарства за бригу о породици и демографију.
- Више информација о поступку заснивање усвојења - утврђивање опште подобности будућих усвојитеља можете погледати овде.
Како се подноси захтев?
Захтев се подноси у слободној форми који мора обавезно да садржи:личне податке подносиоца, податке о брачном статусу, пребивалиште, односно боравиште подносиоца захтева.
- Више информација о поступку заснивање усвојења - утврђивање опште подобности будућих усвојитеља можете погледати овде.
Која документација се прилаже уз захтев?
Уз захтев се прилажу лична карта, лекарско уверење и уверење о запослењу. У поступку обраде захтева, надлежни центар за социјални рад прибавља следеће податке по службеној дужности (осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама):
- извод из казнене евиденције, из регистра Министарства унутрашњих послова,
- уверење да се против лица не води кривични поступак, из регистра Основног суда,
- извод из матичне књиге рођених, из регистра Министарства државне управе и локалне самоуправе,
- извод из матичне књиге венчаних, из регистра Министарства државне управе и локалне самоуправе,
- потврду о имовини, из регистра Републичког геодетског завода.
- Више информација о поступку заснивање усвојења - утврђивање опште подобности будућих усвојитеља можете погледати овде.
Како се спроводи поступак утврђивања опште подобности усвојитеља?
Овај поступак сеспроводи тако што се будући усвојитељи подвргавају провери криминалне историје како би се утврдило да ли су имали раније осуде које би могле да угрозе добробит детета. Такође, центар за социјални рад утврђује да ли се против усвојитеља води кривични поступак.Даље, проверава се брачни статус будућих усвојитеља, имовно стање, услови живота као и здравствено стање и сл. Будући родитељи могу да буду подвргнути и психолошком тестирању како би се утврдило да ли су психолошки стабилни и способни да брину о детету.
Престанак непотпуног усвојења пунолетног лица
Ко може да поднесе захтев за престанак непотпуног усвојења?
Решење о престанку усвојења доноси надлежни центар за социјални рад. Циљ овог поступка је престанак непотпуног усвојења када за то постоје оправдани разлози, као и на основу њиховог споразума. Уколико је усвојеник постао пунолетан, орган старатељства неће испитивати да ли је престанак усвојења користан по усвојеника.
Захтев могу поднети усвојилац или усвојеник, када за то постоје оправдани разлози.
- Више информација о поступку престанка непотпуног усвојења пунолетног лица можете погледати овде.
Коју документацију прилажем уз захтев за престанак непотпуног усвојења?
У случају престанка непотпуног усвојења пунолетног лица, уз захтев је неопходно приложити личну карту за усвојитеља и усвојеника.
- Више информација о поступку престанка непотпуног усвојења пунолетног лица можете погледати овде.
Које су последице престанка усвојења?
Решењем о престанку усвојења орган старатељства из оправданих разлога, одређује усвојенику издржавање до пунолетства на терет усвојиоца, узимајући у обзир имовно стање једне и друге стране.
Такође, уколико усвојилац није способан за привређивање и нема средстава за издржавање, а дуже време је издржавао усвојеника и старао се о њему, орган старатељства може истим решењем одредити усвојиоцу издржавање на терет пунолетног усвојеника, узимајући у обзир имовно стање једне и друге стране.
Оваква одлука може на предлог лица у том поступку да се повећа, снизи, укине или измени, ако су се околности на основу којих је донета одлука касније измениле.
-
Заснивање хранитељства -Утврђивање опште подобности детета за хранитељство и будућих хранитеља
Ко може да поднесе захтев за утврђивање опште подобности детета за хранитељство?
У поступку процене опште подобности утврђују се способности и могућности родитеља или других давалаца неге да задовоље потребе детета, као и услови у породици и окружењу који(не)повољно утичу на дететов развој. Способности и могућности у погледу задовољавања потреба детета процењују се у односу на основну негу и здравље, безбедност, васпитање, образовање, интелектуални, социјални и емотивни развој, зрелост и самосталност детета, а у складу са његовим узрастом и идивидуалним способностима. Услови у породици и окружењу процењују се у односу на социјално-економски статус, структуру и функционалност, социјалну интегрисаност у окружењу, ризике и повољне могућности у породици.
Захтев за утврђивање опште подобности детета за хранитељство могу поднети родитељи, односно старатељи детета на чијем подручју дете има пребивалиште, односно боравиште.
- Више информација о поступку заснивање хранитељства - утврђивање опште подобности детета за хранитељство можете погледати овде.
Ко може бити хранитељ?
Супружници, ванбрачни партнери или појединац. Захтев могу поднети надлежном центру за социјални рад према месту свог пребивалишта,односно боравишта.
Како се утврђује општа подобност детета за хранитељство?
Утврђује се кроз процену индивидуалних карактеристика и потреба детета, услова у којима дете живи и степена угрожености његовог развоја породичним приликама. Стручну процену врши стручни тим органа старатељства – психолог, педагог, социјални радник и правник, који сачињавају појединачне налазе и стручна мишљења о општој подобности детета за хранитељство, изузев код примене ургентног хранитељства за дете.
Како се утврђује општа подобност хранитеља?
Процена опште подобности будућих хранитеља се врши провером испуњености законских услова на основу анализе јавних исправа будућих хранитеља, које се прибављају и подносе центру за социјални рад уз захтев за заснивање хранитељства, као и применом метода стручног рада у кућној посети будућим хранитељима, установи (центру за породични смештај и усвојење, центру за социјални рад) и током реализације програма припреме за хранитељство.Програм припреме за хранитељство има за циљ да будуће хранитеље ближе информише о хранитељској улози и специфичним потребама деце и младих и унапреди њихова знања, вештине и компетенције за старање о детету и младој особи на хранитељству. Програм припреме за хранитељство реализује се методом групног рада, применом интерактивног учења, у оптималној величини групе од седам до десет парова, односно 14-20 учесника. Програм припреме за хранитељство похађају оба супружника, односно ванбрачна партнера, као и лице које није у браку, односно ванбрачној заједници.У стручном поступку процене опште подобности будућих хранитеља могу се користити и писмене препоруке, као допунска средства за процену, датих за будуће хранитеље од стране лица која познају будуће хранитеље.
- Више информација о поступку заснивање хранитељства - утврђивање опште подобности будућих хранитеља можете погледати овде.
Где се спроводи хранитељство?
Хранитељи, по правилу, непосредно брину о детету и младој особи на хранитељству у свом стамбеном простору. Изузетно, када је то у најбољем интересу детета и младе особе, хранитељи о њима брину у стамбеном простору детета и младе особе. Уговором о хранитељству утврђују се и посебни услови који се односе на плаћање трошкова коришћења стамбеног простора детета и младе особе.
Које услове морам да испуњавам да би се бавио хранитељством?
Да бисте се бавили хранитељством морате да испуњавате услове у погледу простора и опреме у хранитељској породици као и услова у погледу задовољавања здравствених и других потреба деце и младих особа на хранитељству.
Стамбени простор и опрема у хранитељској породици треба да одговара просечној опремљености стана породице према броју чланова домаћинства. Стамбени простор за дете и младу особу на хранитељству треба да омогућава заједнички живот хранитеља са дететом и младом особом као члановима хранитељске породице. Структура и површина стамбеног простора треба да задовољава потребе свих чланова породице у погледу адекватног простора за дневни боравак, спавање, исхрану и одржавање хигијене.
Стамбени простор хранитељске породице треба да је у насељеном месту где су развијене саобраћајне и друге везе и комуникације, да је прикључен на фиксну телефонску мрежу или да хранитељ има мобилни телефон, да је прикључен на електричну мрежу, јавну водоводну мрежу (или је на други начин обезбеђено снабдевање хигијенски исправном текућом водом) и јавну канализациону мрежу (или прописно изграђену септичку јаму) као и да је обезбеђено адекватно грејање стамбеног простора.
Простор за дете и младу особу на хранитељству треба да има посебну собу или заједнички користи собу са дететом и младом особом истог пола, која има најмање 5 м² површине по детету или младој особи, да је простор за дете и младу особу са инвалидитетом прилагођен њиховим потребама у погледу прилаза, лежаја, опреме, помагала и другог, да соба у којој борави дете и млада особа треба да буде опремљена и оплемењена у складу са узрастом, специфичним потребама и интересовањима детета или младе особе, уз њихово активно учешће у њеном опремању.
Када је дете и млада особа на хранитељству у сродничкој породици, у простору за дете и младу особу минимално се обезбеђује посебан лежај за спавање, радни сто и столица(ако је школског узраста)и лични простор за одлагање одеће и обуће, школског прибора, играчака и сл.
Када говоримо о исхрани, хранитељи детету и младој особи на хранитељству обезбеђују исхрану у складу са принципима здравеисхране, зависно од њиховог узраста и здравственог стања, и то за дете до једне године шест оброка дневно, а за дете изнад једне године и младу особу пет оброка дневно (доручак, ручак, вечера и две ужине). Хранитељи обезбеђују разноврсну исхрану, у количини и квалитету неопходним за здрав развој детета и младе особе.
Што се тиче здравља, хранитељи се старају о здрављу детета и младе особе на хранитељству тако што брину о редовном вакцинисању детета, брину о редовним контролама здравља детета и младе особе, периодичним прегледима код изабраног лекара и стоматолога, брину о редовним здравственим контролама детета и младе особе са здравственим проблемима код лекара специјалисте и одговарајућим здравственим третманима и рехабилитацији, обезбезбеђују потребне лекове за лечење детета и младе особе и ортопедска помагала, пружају адекватну негу детету и младој особи за време болести.
Даље, хранитељи детету и младој особи на хранитељству редовно обезбеђују одећу и обућу, одговарајућег квалитета, у неопходним количинама и врсти, у складу са узрастом и потребама детета и младе особе и уз учешће и поштовање мишљења детета и младе особе у избору одеће и обуће.
Хранитељи детету и младој особи на хранитељству редовно обезбеђују предмете за личну хигијену, у одговарајућим количинама, врсти и квалитету, у складу са узрастом и полом детета и младе особе.
Када говоримо о васпитним и образовним потребама,хранитељи детету и младој особи на хранитељству, у складу са узрастом и интересовањима детета и младе особе, обезбеђују све неопходне услове за задовољавање васпитних и образовних потреба, као и потреба у области културно-забавних и спортско-рекреативних активности.
Хранитељи прате склоности и интересовања детета и младе особе на хранитељству, подстичу њихово образовање, редовно одлазе на родитељске састанке у вртић, школу и клубове које дете похађа, подстичу социјални развој детета и младе особе и дружење са вршњацима.
Хранитељи обезбеђују детету и младој особи на хранитељству, у складу са узрастом и потребама детета и младе особе, адекватне играчке, уџбенике и школски прибор, лектиру и друге књиге, техничку опрему за праћење наставе на даљину, потребне реквизите за спортске и рекреативне активности, као и друге ствари потребне за задовољавање васпитних и образовних потреба детета и младе особе.
Како се врши избор хранитељске породице?
Центар за социјални рад надлежан за заштиту детета и младе особе, врши избор хранитељске породице за дете и младу особу у сарадњи са центром за породични смештај и усвојење који је извршио процену опште подобности хранитеља. Избор хранитељске породице врши се упоредном анализом индивидуалних карактеристика и потреба детета и младе особе и карактеристика будућих хранитељских породица. За хранитеље се бира породица која у највећој мери може задовољити потребе детета и младе особе док постоји потреба за хранитељством.
Шта је битно за избор хранитељске породице?
Избор хранитељске породице врши се, по правилу, између породица са територије општине на којој дете живи или у непосредно ближој околини. За избор је потребно да она живи у средини која ће омогућити очување успостављених односа детета са сродницима и другим блиским особама, да живи у средини која располаже одговарајућом мрежом установа према развојним и специфичним потребама детета, да одговара дугорочним циљевима заштите детета, да обезбеђује неговање и очување личног, породичног и националног интегритета детета, да по величини, структури, културном и образовном нивоу одговара потребама детета, да по својимособинама одговара карактеристикама детета у погледу пола, узраста, порекла, темперамента и сл, да има посебну мотивацију, осетљивост и капацитете за задовољавање потреба детета које има теже здравствене или развојне тешкоће.
Да ли постоји ограничење о колико деце на хранитељству могу да се старам?
Да, једна породица може да се стара о највише троје деце на хранитељству, односно двоје ако је реч о деци са тешкоћама у развоју. Породица може имати и више од троје деце на смештају ако се ради о браћи и сестрама и ако се процени да је то у њиховом најбољем интересу због очувања узајамних веза.
Да ли имам право на финансијску накнаду трошкова за издржавање деце и за свој рад?
Да, хранитељска породица добија накнаду за издржавање деце и накнаду за свој рад. Накнада за издржавање детета увећава се ако је дете ометено у развоју или има комбиноване потешкоће у развоју.
Хранитељска породица је у обавези да накнаду коју добија за издржавање детета наменски троши за потребе детета. Током праћења породице врши се и увид у трошење средстава намењених за издржавање детета (опремљености и оплемењености простора за дете и младу особу, обезбеђивања здравствене заштите и правилне исхране детета и младе особе, набавке гардеробе, обуће, средстава за личну хигијену и задовољавање личних потреба, опремљености уџбеницима, школским прибором и другим потребним средствима, учешћа детета и младе особе у екскурзијама, рекреативној настави и опоравку, матури и остваривању осталих права, коришћења средстава за личне потребе (џепарца) од стране детета и младе особе, остваривања других права у односу на потребе детета и младе особе).
Да ли се хранитељска породица бира са територије општине његовог пребивалишта или боравишта?
За дете и младу особу бира се, по правилу, хранитељска породица са територије општине или града где живи дете и млада особа или у ближој околини места њиховог живљења. Ако избор хранитељске породице не може да се изврши на овај начин или је у најбољем интересу детета и младе особе смештај у породицу ван места живљења детета и младе особе, избор хранитељске породице врши се уз учешће центра за социјални рад или центра за породични смештај и усвојење на чијој територији будући хранитељи имају пребивалиште, односно боравиште.
Шта је битно за избор адекватне хранитељске породице?
Потребно је да породица одговара циљевима заштите детета и младе особе према актуелним и дугорочним потребама детета и младе особе, по правилу испуњава услове у погледу разлике у годинама између детета и хранитеља која треба да одговара односу родитељ – дете, изузев када је у питању смештај детета у сродничку хранитељску породицу, испуњавадефинисане стандарде у погледу простора и опреме за дете и младу особу, живи у средини која располаже одговарајућим ресурсима према развојним и специфичним потребама детета и младе особе, живи у средини која ће омогућити очување успостављених односа детета и младе особе са сродницима и другим блиским особама, обезбеђује неговање и очување личног, породичног и националног идентитета детета и младе особе, одговара потребама детета и младе особе у складу са националним пореклом, узрастом, полом, образовним и другим потребама детета и младе особе, има посебне капацитете и мотивацију за задовољавање потреба детета и младе особе са тежим здравственим или развојним тешкоћама.
Престанак хранитељства
Ко може да поднесе захтев за престанак хранитељства?
Хранитељство престаје када дете наврши 18. годину живота, када дете стекне потпуну пословну способност пре пунолетства, када дете буде усвојено, када умру дете или хранитељ, раскидом хранитељства и по службеној дужности у поступку спроведеним од стране надлежног центра за социјални рад. Хранитељство се може продужити најкасније до 26. године живота ако се дете редовно школује. У случају смрти хранитеља, лице које је са њим живело у истој породичној заједници има првенство приликом заснивања новог хранитељства.
Захтев за престанак хранитељства могу поднети хранитељ или храњеник.
- Више информација о поступку престанка хранитељства можете погледати овде;
Како и када престаје хранитељство?
Хранитељство престаје Решењем о престанку хранитељства које доноси надлежни центар за социјални рад.
Ко се стара о детету након престанка хранитељства?
О детету под родитељским старањем, након престанка хранитељства смрћу хранитеља или раскидом хранитељства,настављају да се брину родитељи.
О старању над дететом без родитељског старања, након престанка хранитељства смрћу хранитеља или раскидом хранитељства, одлучује орган старатељства.
Раскид хранитељства
Како се може раскинути хранитељство?
Центар за социјални рад може одлуком раскинути хранитељство ако утврди да је престала потреба за хранитељством или ако хранитељство више није у најбољем интересу детета. Центар за социјални рад може донети одлуку о раскиду хранитељства и на захтев хранитеља, на захтев родитеља, односно старатеља храњеника или на њихов споразумни захтев (нпр. раскид хранитељства због болести хранитеља или детета).
- Више информација о поступку раскид хранитељства можете погледати овде.
Издавање уверења о подобности за бављање хранитељством
Како да поднесем захтев за издавање уверења о подобности за бављење хранитељством?
Хранитељство је у најбољем интересу детета и младе особе уколико представља одговор на потребе детета и младе особе за безбедношћу, физичким, здравственим, емоционалним и социјалним развојем, васпитањем и образовањем, обезбеђује трајност односа и веза са породицом порекла и другим особама важним за дете и младу особу, у највећој могућој мери обезбеђује услове за превладавање застоја у развоју и оптималну реализацију индивидуалних потенцијала детета и младе особе.
Хранитељством може да се бави само хранитељска породица која поседује општу подобност за бављење хранитељством и поседује уверење надлежног центра за социјални рад за бављење хранитељством.
Уколико је хранитељу потребно Уверење о подобности за бављење хранитељством, може надлежном центру за социјални рад да поднесе захтев за издавање уверењa, у ком наводи податке о хранитељу и храњенику, као и разлоге за издавање уверења.
- Више информација о поступку издавања уверења о подобности за бављање хранитељством можете погледати овде.
-
Сагласност старатељу ипривременом старатељу детета
Коме се поставља старатељ?
Орган старатељства ће детету без родитељског старања поставити старатеља, ради старања о личности, заступања, прибављања средстава за издржавање и управљања и располагања имовином штићеника, како би се оно што пре оспособило за самосталан живот.
За разлику од родитеља, старатељу је потребна сагласност приликом предузимања битних питања везаних за личност и имовину штићеника.
Старатељ се поставља детету без родитељског старања. Сматра се да је дете без родитељског старања уколико:
- нема живе родитеље;
- ако су родитељи непознати или је њихова адреса пребивалишта непозната;
- ако су родитељи лишени родитељског права и/или пословне способности;
- ако родитељи немају пословну способност јер су и сами малолетни;
- ако су родитељи лишени права на чување и одгајање детета;
- ако се родитељи не старају о детету или се старају на неодговарајући начин.
- Више информација о поступку Сагласност старатељу детета можете погледати овде.
Коме се поставља привремени старатељ?
Орган старатељства може одлучити да постави привременог старатеља штићенику, као и детету под родитељским старањем, односно пословно способном лицу ако процени да је то неопходно ради привремене заштите личности, права или интереса тих лица.
Орган старатељства поставља привременог старатеља:
- лицу чије је боравиште непознато, а оно нема законског заступника или пуномоћника,
- непознатом сопственику имовине,
- лицу чији су интереси у супротности са интересима његовог законског заступника, односно
- лицима која имају супротне интересе а истог законског заступника (колизијски старатељ),
- страном држављанину који се налази или има имовину на територији Републике Србије,
- лицу које захтева да му буде постављен привремени старатељ и за то наведе оправдан разлог,
- другом лицу када је то предвиђено законом.
Одлуком о постављењу привременог старатеља одређује се правни посао или врста правног посла који он може предузети, зависно од околности сваког конкретног случаја.
- Више информација о поступкуСагласност привременом старатељу детета можете погледати овде.
Ко може бити старатељ?
За старатеља се поставља особа за коју центар за социјални рад процени да има особине и способности потребне за обављање те дужности и да је постављање баш те особе у интересу штићеника. Услов је да та особа пристане да буде старатељ. У одлучивању о томе ко ће бити старатељ, центар за социјални рад се придржава неких правила:
- за старатеља се првенствено постављају супружник, сродник или хранитељ штићеника, осим ако интерес штићеника не налаже другачије,
- штићеник који је навршио 10. годину живота и који је способан за расуђивање има право да предложи ко ће му бити старатељ,
- иста особа може се поставити за старатеља више штићеника (нпр. браће и сестара),
- директор социјалне установе за смештај корисника (рецимо дома за незбринуту децу), или неко од запослених у тој установи, може се поставити за старатеља једне или више особа смештених у ту установу.
Ко не може бити старатељ?
Старатељ не може бити лице које је потпуно или делимично лишено пословне способности, или родитељског права, лице чији су интереси у супротности са интересима штићеника, као ни лице од кога се, с обзиром на његове личне односе са штићеником, родитељима штићеника или другим сродницима, не може очекивати да ће правилно обављати послове старатеља.
Које су ми дужности као старатељу?
Старатељ је дужан да се савесно стара о штићенику, што подразумева:
- старање о личности – чување, подизање, васпитавање и припрема штићеника за самостални живот,
- заступање – старатељ је дужан да заступа штићеника на исти начин на који родитељ заступа дете. Старатељ је дужан да само уз претходну сагласност органа старатељства одлучи о битним питањима као што су школовање, медицински захвати и правна питања,
- прибављање средстава за издржавање – старатељ је дужан да прибави и обезбеди средства за издржавање штићеника, која могу бити из штићеникових прихода и имовине, од лица која су дужна да издржавају штићеника, средстава социјалне заштите и других извора,
- управљање и располагање имовином штићеника – старатељ располаже имовином штићеника коју овај није стекао радом, али само уз претходну сагласност органа старатељства.
Које су ми дужности као привременом старатељу?
Заштита и заступање права и интереса у некој одређеној ситуацији. Одлуком о постављењу привременог старатеља одређује се правни посао или врста правног посла коју старатељ може предузети од околности сваког конкретног случаја.
Накнада трошкова и награда привременом старатељу
Да ли имам право на накнаду трошкова и награду као привремени старатељ?
Да, старатељ има право на накнаду оправданих трошкова учињених током старатељства и на награду за свој рад. И награда и накнада трошкова исплаћују се првенствено из штићеникових прихода, осим ако се тиме не угрожава његово издржавање.
- Више информација о поступкуНакнада трошкова привременом старатељу детета можете погледати овде;
- Више информација о поступкуНаграда привременом старатељу детета можете погледати овде.
Разрешење старатеља детету или одраслом или старијем лицу
Када се старатељ може разрешити дужности?
Старатељство може престати разрешењем дужности старатеља, иницијативом Центра за социјални рад или самог старатеља.
Орган старатељства дужан је да без одлагања разреши старатеља ако утврди да је он из било ког разлога престао да обавља дужност, или да злоупотребљава права, односно грубо занемарује дужности старатеља, или да је наступила нека околност због које он не би могао бити постављан за старатеља.
- Више информација о поступкуРазрешење старатеља детету можете погледати овде;
- Више информација о поступку Разрешење старатеља одраслом или старијем лицу можете погледати овде.
Који је рок за поступање органа старатељства у поступку разрешења старатеља?
Орган старатељства дужан је да разреши старатеља у року од 60 дана од дана кадастаратељ то затражи.
Орган старатељства дужан је да разреши старатеља у року од 30 дана од дана када утврди да он обавља дужност старатеља несавесно или да би за штићеника било корисније да му се за старатеља постави друго лице.
Када орган стартељства разреши једног старатеља, благовремено спроводи поступак постављења новог старатеља. Уколико штићеник има имовину, попис и процену вредности имовине штићеника врши стална комисија органа старатељства.
Сагласност старатељу или привременом старатељу за одрасло или старије лице
Када се и у којим случајевима поставља привремени старатељ одраслом или старијем лицу?
Пунолетно лице се ставља под старатељство у случајевима када му је одузета пословна способност, те с тим у вези оно није способно да се стара о себи. Лишење пословне способности може бити делимично или потпуно у зависности од стања самог лица, болести или такве сметње у психо-физичком развоју које се испољавају као неспособност за нормално расуђивање. Старатељ се додељује лицима у случају потпуног лишења пословне способности. Штићеник има једнаку пословну способност као дете под родитељским старањем. Дужности старатеља огледају се у радњама које је дужан да предузме како би се што пре отклонили разлози због којих је штићеник лишен пословне способности, како би се у што скоријем року оспособио за самостални живот. Старатељ је првенствено дужан да се стара о његовом здрављу.
Орган старатељства може одлучити да постави привременог старатеља штићенику,односно пословно способном лицу ако процени да је то неопходно ради привремене заштите личности права или интереса тих лица.
Орган старатељства поставља привременог старатеља:
- лицу чије је боравиште непознато, а оно нема законског заступника или пуномоћника,
- непознатом сопственику имовине,
- лицу чији су интереси у супротности са интересима његовог законског заступника, односно
- лицима која имају супротне интересе а истог законског заступника (колизијски старатељ),
- страном држављанину који се налази или има имовину на територији Републике Србије,
- лицу које захтева да му буде постављен привремени старатељ и за то наведе оправдан разлог,
- другом лицу када је то предвиђено законом.
Одлуком о постављењу привременог старатеља одређује се правни посао или врста правног посла који он може предузети од околности сваког конкретног случаја.
- Више информација о поступку Сагласност привременом старатељу за одрасло или старије лице можете погледати овде.
Ко може бити старатељ?
За старатеља се поставља особа за коју центар за социјални рад процени да има особине и способности потребне за обављање те дужности и да је постављање баш те особе у интересу штићеника. Услов је да та особа пристане да буде старатељ. За старатеља се првенствено постављају супружник, сродник или хранитељ штићеника, осим ако интерес штићеника не налаже другачије.
- Више информација о поступкуСагласност старатељу одраслог или старијег лица можете погледати овде;
Ко не може бити старатељ?
Старатељ не може бити лице које је потпуно или делимично лишено пословне способности, или родитељског права, лице чији су интереси у супротности са интересима штићеника, као ни лице од кога се, с обзиром на његове личне односе са штићеником, родитељима штићеника или другим сродницима, не може очекивати да ће правилно обављати послове старатеља.
Које су ми дужности као старатељу?
Старатељ је, пре свега, дужан да се савесно стара о штићенику. Старање о штићенику обухвата старање о личности штићеника, заступање штићеника, прибављање средстава за издржавање штићеника и управљање и располагање имовином штићеника.
Које су ми дужности као привременом старатељу?
Заштита и заступање права и интереса у некој одређеној ситуацији. Одлуком о постављењу привременог старатеља одређује се правни посао или врста правног посла који старатељ може предузети од околности сваког конкретног случаја.
Накнада трошкова и награда старатељу или привременом старатељу одраслог или старијег лица
Да ли имам право на накнаду трошкова и награду као старатељ или привремени старатељ?
Да, старатељ има право на накнаду оправданих трошкова учињених током старатељства и на награду за свој рад. И награда и накнада трошкова исплаћују се првенствено из штићеникових прихода, осим ако се тиме не угрожава његово издржавање. Привремени старатељ има право на награду.
- Више информација о поступку Накнада трошкова старатељу одраслог или старијег лица можете погледати овде;
- Више информација о поступкуНаграда старатељу одраслог или старијег лица можете погледати овде;
- Више информација о поступку Накнада трошкова привременом старатељу одраслог или старијег лица можете погледати овде;
- Више информација о поступкуНаграда привременом старатељу одраслог или старијег лица можете погледати овде.