Информације
Образовање представља основу за лични и професионални развој сваког појединца.
У овом одељку пронаћи ћете информације и услуге које прате различите фазе образовања – од уписа у предшколску установу до високог образовања.
-
Шта је јединствени образовни број?
Jединствени образовни број (ЈОБ) представља јединствену ознаку која се састоји од 16 карактера и која се додељује детету, ученику, одраслом и студенту приликом првог уписа у установу (предшколска установа, основна и средња школа, високошколска установа) у Републици Србији. То значи да дете већ приликом уписа у предшколску установу добија ЈОБ који ће га пратити током целокупног школовања кроз све нивое формалног образовања и васпитања и високог образовања у Републици Србији. ЈОБ се додељује у циљу заштите података о личности у процесу вођења педагошке евиденције и документације у електронском облику. ЈОБ представља кључ за повезивање свих података о детету, ученику, одраслом и студенту у Јединственом информационом систему просвете.
Захтев за додељивање ЈОБ може поднети искључиво установа.
Шта је Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП)?
Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП) је систем у коме се воде евиденције о свим ученицима. Држава на тај начинима потпуни преглед образовног система и целокупног тока образовања ученика, од момента уписа у предшколску установу до тренутказавршетка средње школе или факултета, односно добијања запослења. ЈИСП омогућава тачан преглед броја ученика, информацију о школама које похађају, у које школе се уписују након основних школа - да ли у гимназије, средње техничке школе, шта раде након тога, да ли уписују факултете или иду на тржиште рада, колико брзо и где се запошљавају и за коју просечну плату.
ЈИСП ће омогућити увид у процес и квалитет образовања у оквиру самог образовног система, као што је успех који ученици појединачних школа постижу, да ли настављају школовање и у којим областима, за какво образовања и које струке се даље опредељују и слично. Тај систем ће бити повезан и са тржиштем рада, односно, биће доступни подаци који ће помоћи младим људима да знају колико брзо могу да очекују да ће наћи посао за сваки средњошколски профил и факултетски програм, колика је просечна дужина тражења посла, као и са којом просечном платом се запошљавају особе које су завршиле одређене школе/факултете.
Ови подаци и показатељи помоћи ће да се модернизује управљање и доношење одлука у вези са системом образовања на основу прецизних показатеља у циљу обезбеђивања квалитетног и ефикасног система образовања и васпитања, а деци и младима ће омогућити да своју будућност, образовање и избор професије бирају такође на основу јасних информација о томе шта могу да очекују након завршетка одређеног програма.. Такође, на основу ових информација, рационализацију финансирања и смањења административног оптерећења свих запослених у систему образовања и васпитања.
-
Шта је еВртић?
Услуга еВртић омогућава електронску пријаву за упис деце у предшколске установе. Уместо одласка на шалтере, пријаву можете обавити из свог дома на Порталу еУправа.
Електронско подношење пријаве вршите попуњавањем електронског обрасца на Порталу еУправа, при чему прилагање извода из матичне књиге рођених, уверења о пребивалишту и уверења о запослењу није потребно, јер службеници по службеној дужности прибављају неопходне податке.
На Порталу еУправа можете проверити да ли је Ваш град/општина укључен у „еВртић“ и поднети пријаву за упис детета у предшколску установу. Тренутно се спроводе активности у циљу омогућавања да ова услуга постане доступна у свим градовима и општинама у Србији.
Услуга: еВртић - родитељ странац
Која документа су ми потребна да упишем дете у вртић?
Дете можете пријавити преко услуге „еВртић“ на Порталу еУправа без иједног документа. Електронско подношење пријаве се врши једноставним попуњавањем електронског обрасца, а прилагање извода из матичне књиге рођених, пребивалишта и уверења о запослењу није потребно, јер се подацима приступа аутоматски.
Укомуникацији са предшколском установом у коју желите да упишете дете, можете се информисати о могућности личног (непосредног) подношења пријаве за упис, као и о потребној документацији и начину њеног достављања.
Са колико месеци дете може да се упише у јаслице?
Дете може да се упише у вртић са навршених шест месеци, уколико предшколска установа располаже просторним и кадровским капацитетима за остваривање програма са децом раног узраста.
Када могу да упишем дете у вртић?
Предшколска установа расписује конкурс, обично у периоду април-мај за наредну годину. О самој процедури уписа потребно је да се информишете на веб презентацији свог града, општине или предшколске установе у коју желите да упишете дете. Информације о упису деце могу се добити и телефоном од саме предшколске установе а обавештења за родитеље истакнута су у периоду уписа, у сваком објекту предшколске установе.
Приоритет за упис у предшколску установу имају деца из друштвено осетљивих група, као и деца запослених родитеља и редовних студената, треће и наредно дете, дете чије су браћа и сестре већ уписана у вртић.
Који вртићи постоје у мојој општини или граду?
На веб презентацији своје општине или града можете потражити списак вртића на територији вашег града или општине. Информацију ообјектима предшколске установе можете потражити и у предшколској установи за коју сте заинтересовани.
Како могу да проверим да ли је неки приватни вртић верификован?
На веб презентацији Министарства просвете потражите рубрику Верификоване приватне предшколске установе.
Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице АП Војводине надлежан је за верификацију установа на територији АП Војводине. На веб презентацији Секретаријата налази се Адресар приватних предшколских установа у Војводини
Да ли имам право на рефундацију трошкова боравка у приватном вртићу?
Рефундација трошкова боравка детета у приватном вртићу може да се оствари у градовима или општинама који су донели одлуку о праву на накнаду дела трошкова боравка деце у верификованој приватној предшколској установи. Како бисте сазнали да ли је рефундација могућа у вашем граду или општини, информишите се на веб презентацији свог града или општине.
-
Да ли је у Србији похађање припремног предшколског програма обавезно?
Припремни предшколски програм је обавезан и похађа се у години пред полазак у основну школу (у узрасту од пет и по до шест и по година). Похађање програма у трајању од 4 сата дневно, најмање девет месеци у години пред полазак у школу је бесплатно у јавној предшколској установи, односно основној школи која остварује овај програм.
Како да добијем потврду о похађању припремног предшколског програма?
Након завршеног припремног предшколског програма установе издају уверење да је дете похађало овај програм.
-
Поступак уписа и потребна документација
Упис се обавља електронски, а може се обавити и непосредним доласком у школу. Услуга еЗаказивање термина за упис и тестирање омогућава родитељима да једним одласком у школу заврше све активности за упис детета у школу. Школа преко апликације еУпис повлачи податке о ученику, односно Извод из матичне књиге рођених, евиденцију о пребивалишту и из ИЗИС-а, уверење о обављеном лекарском прегледу.
Родитељ није у обавези да подноси ниједан документ, изузев уколико је лекарски преглед обављен у приватној амбуланти. Уверење о похађању припремног предшколског програма које издаје предшколска установа, прилаже се накнадно.
Моје дете је завршило претходни разред основне школе у иностранству, шта треба да урадим?
Потребно је поднети захтев за признавање стране основношколске исправе Агенцији за квалификацију (ENIC/NARIC центру) у Београду, Мајке Јевросиме 51.
Које основне школе постоје у мојој општини односно граду?
Списак школа у свом граду односно општини можете проверити на веб презентацији на Порталу отворених података.
Која је разлика између продуженог боравка и целодневне наставе?
Продужени боравак је посебан облик образовно-васпитног рада са ученицима који се реализује у школи после или пре часова редовне наставе и у оквиру кога ученици имају самосталан рад и низ различитих облика слободних активности. Групе продуженог боравка могу да буду хомогене (формиране од ученика једног одељења, као и од ученика из одељења истог разреда) и хетерогене (формиране од ученика различитих разреда).
Целодневна настава је посебан облик образовно-васпитног рада у коме се смењују часови редовне наставе и различити облици слободних активности и самостални рад ученика.
Одељења целодневне наставе организују се за ученике једног одељења, a правилну и ефикасну поделу послова реализују два наставника који раде у одељењу целодневне наставе.
Да ли могу да се школујем код куће?
Право на стицање образовања/наставе код куће има ученик сваког разреда, осим првог и осмог, односно завршног разреда основног образовања и васпитања, који из оправданих разлога није у могућности да непосредно стиче образовање и васпитање присуством у школи у коју је уписан.
Остваривање образовно-васпитног рада код куће ближе је уређено Правилником о ближим условима за остваривање и начин осигурања квалитета и вредновања наставе код куће за ученике основне школе, који је донет у августу 2020. године и објављен у "Службеном гласнику РС", број 109/20.
Правилник је доступан на следећем линку.
Како да добијем сведочанство о завршеној основној школи?
Основна школа издаје сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању када ученик обави завршни испит.
Нисам завршио основну школу, како могу да је накнадно завршим?
Програм основног образовања одраслих (старијих од 15 година) реализује се у школама за основно образовање одраслих и у редовним основним школама у оквиру посебних одељења за одрасле (по моделу функционалног основног образовања одраслих - ФООО) на територији 16 школских управа, у 65 основних школа.
Како је организовано основно образовање одраслих и колико трају програми образовања одраслих?
Основно образовање је намењено одраслима који су прекинули своје основно образовање, или га нису никада започели, а имају више од 15 година живота.
Основно образовање одраслих траје 3 године и остварује се у три циклуса, од којих сваки траје по једну школску годину: 1. циклус (1- 4. разред), 2. циклус (5. и 6.разред) и 3. циклус (7.и 8. разред).
Детаљније информације о упису и програму можете добити у најближој школи која спроводи програм.
Не знам коју средњу школу желим да упишем, треба ми професионална оријентација.
Већина основних школа нуди ученицима учешће у програму професионалне орјентације. За конкретне информације обратите се школском психологу или педагогу. На располагању је и Водич за избор занимања.
-
Које образовне профиле и програме средњег образовања нуде средње школе у мом граду или општини?
Ученици се, за претходну годину, могу информисати о образовним профилима и условима за упис путем података на линку.
Списак образовних профила по школама иквоте са списком уписаних ученика
Која разлика између пријемног испита за упис у средњу школу и завршног испита? У којим случајевима се полаже пријемни испит за средњу школу?
Да би ученик стекао основно образовање, o чему му се издаје Сведочанство о завршеном образовању и васпитању, мора да заврши свих 8 разреда са позитивним успехом и да обави завршни испит. Завршни испит полажу сви ученици осмог разреда. Пријемни испит за упис у средњу школу полажу само ученици који желе да се упишу у уметничке школе, специјализоване гимназије и гимназије које имају одељења ученика са посебним способностима из различитих области или остварују део наставе на страном језику. Пријемни испит не ослобађа ученике полагања завршног испита.
Када се полаже пријемни испит за упис у средњу школу?
Пријемни испит организују уметничке школе и гимназије које имају одељења ученика са посебним способностима из различитих области (рачунарство и информатика, математика, физика, биологија и хемија, сценска и аудио-визуелна уметност, географија и историја, филолошке науке) или остварују део наставе на страном језику (билингвална одељења). Термин полагања пријемних испита утврђује Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
Пријемни испит се не полаже за упис у спортске гимназије и одељења ученика са посебним способностима за спорт, већ се прилаже потребна документација.
Више информација на порталу Моја средња школа.
У коју средњу школу и на који образовни профил/програм сам распоређен приликом уписа?
Информацију о средњој школи у коју сте распоређени можете проверити након полагања завршног испита, пријемног испита (уколико ученик полаже), попуњене листе жеља коју потписује родитељ/старатељ и расподеле. Датуми се налазе у Календару уписа.
Потребно је да унесете додељену шифру ученика.
Више информација на порталу Моја средња школа.
Да ли морам поново да полажем завршни испит ако желим да променим школу?
Полагањем завршног испита ученик стиче право за упис у средњу школу.
Приликом преласка ученика из школе у школу завршни испит се не полаже поново. Уколико желите да наставите школовање у некој другој средњој школи, потребно је да се обратите директору школе у којој желите да наставите школовање. Завршни испит се полаже на крају осмог разреда.
Уколико ученик мења образовни профил током другог, трећег или четвртог разреда у истој или другој школи, директор доноси решење којим се одређује полагање допунских испита.
Изгубио/ла сам сведочанство о завршеном разреду или диплому о завршеном средњем образовању. Како да га поново добијем?
Документ који сте изгубили морате огласити неважећим у Службеном гласнику Републике Србије, а средња школа коју сте завршили ће издати дупликат у складу са законом.
Како да проверим да ли је нека приватна средња школа верификована?
Списак верификованих приватних средњих школа могуће је преузети на веб презентацији Министарства просвете.
Шта су ученичке задруге?
Ученичка задруга је правно лице које представља посебан облик организовања која пословањем на задружним вредностима и принципима остварује своје образовно-васпитне, социјалне, културне, економске и друге интересе и које управља и контролише пословање задруге, у складу са законом.
Како да се пријавим за ученички дом?
Пријављујете се ученичком дому у којем желите да станујете. Конкурс за смештај и исхрану у ученичком дому објављује се на веб презентацији Министарства просвете. Конкурс се објављује крајем маја месеца сваке године, а пријављивање на конкурс се врши у првој половини јула.
Како да се пријавим за ученичку стипендију и коме су оне намењене?
Ученичке стипендије намењене су ученицима средњих школа са одличним успехом (од 4,50 до 5,00).
Пријаву за ученичку стипендију са потребном конкурсном документацијом предајете средњој школи у којој сте уписани. Списак потребне документације налази се на веб презентацији Министарства просвете. Рок за пријављивање је од 1. до 30. септембра.
Како да се пријавим за ученички кредит и коме је кредит намењен?
Ученички кредити намењени су ученицима средњих школа у трогодишњем трајању који се школују за тзв. дефицитарна занимања и поседују закључен уговор о будућем запослењу са привредном организацијом.
Пријаву за ученички кредит са потребном конкурсном документацијом предајете средњој школи у коју сте уписани. Списак потребне документације налази се на веб презентацији.
Како да се пријавим за стипендију за изузетно надарене ученике и коме су оне намењене?
Право на стипендију за изузетно надарене ученике има ученик почев од другог разреда средње школе који стално постиже одличан општи успех и који освоји једно од прва три места на међународним и републичким такмичењима која се налазе у календару такмичења ученика средњих школа.
Више информација на сајту министарства
Нисам завршио средњу школу, како могу да је накнадно завршим?
Ако имате мање од 17 година, можете уписати у средњу школу као редован ученик у складу са Правилником о упису ученика у средњу школу.
Ако имате 17 и више година, средњу школу можете похађати на два начина:
- у статусу ванредног ученика, након чега добијате сведочанство о стеченом средњем образовању, а школовање је бесплатно уколико стичете прво занимање. Упис се врши у складу са законом и Правилником о упису ученика у средњу школу.
- Изузетно, уколико имате више од 17 година, можете да стекнете средње образовање као редован ученик, ако испуњавате услове прописане законом и Правилником о упису ученика у средњу школу.
Одрасли полазници старији од 17 година, могу да стичу квалификацију и кроз неформално образовањена основу посебних програма, а у циљустицања знања и вештина усмерених на лични развој, рад и запошљавање и социјалне активности.
Одобрени програми неформалног образовања реализују се у основним и средњим школама које имају статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих за конкретне активности образовања одраслих и код друге организације која има статус јавно признатог организатора за конкретне активности образовања одраслих (ЈПОА).
За савладани програм образовања одраслих, полазнику, односно кандидату, ЈПОА издаје јавну исправу: сертификат за остварен стандард квалификације у целини; уверење за делимично остварен стандард стручних компетенција и потврду за верификацију појединачних исхода учења.
Дуално образовање
Дуално образовање је модел реализације наставе у систему средњег стручног образовања и васпитања у коме се кроз теоријску наставу и вежбе у школи и учење кроз рад код послодавца, стичу, усавршавају, односно изграђују знања, вештине, способности и ставови (у даљем тексту: компетенције) у складу са стандардом квалификације и планом и програмом наставе и учења. Учење кроз рад подразумева организован процес током кога ученици, под вођством и надзором инструктора и координатора учења кроз рад, у реалној радној околини код послодавца стичу компетенције за рад у одређеном занимању или групи занимања. Услови које послодавац мора да испуни ради извођења учења кроз рад су дефинисани чланом 11. Закона о дуалном образовању („Сл.гласник РС“, бр. 101/2017 и 6/2020).
Које компаније учестују у дуалном образовању?
Листу компанија које учествују у дуалном образовању можете погледати овде.
-
Шта је есДневник?
Школе воде прописану евиденцију у штампаном и/или електронском облику.
есДневник (скраћеница од „електронски систем дневник“) je софтверско решење за вођење евиденције која пружа увид у организацију и реализацију процеса образовно-васпитног рада и омогућава континуирано праћење развоја и успеха ученика током школске године.
eсДневник омогућава објективније и ефикасније вођење евиденције о образовно-васпитном раду ученика. Објективност се односи на реалније оцењивање, јер је наставницима онемогућен увид у оцене из других предмета, а ефикасност се огледа и у смањењу административног рада наставника, јер се све потребне евиденције налазе на једном месту. Истовремено омогућен је увид у наставни процес у реалном времену и тиме омогућено превентивно деловање.
Коришћење есДневника утицало је на смањење броја жалби на оцене као и на број изостанака јер систем шаље аларм разредном старешини, родитељу односно другом законском заступнику и школи када се ученик приближи одређеном броју изостанака. Родитељимаодносно другим законским заступницима ученика есДневник омогућава индивидуални увид у евиденције о ученику.
Да ли родитељи могу да виде оцене у есДневнику?
Да, могу путем интернета да виде само оцене свог детета. Свим родитељима односно другим законским заступницима ученика у школама које воде евиденције кроз есДневник омогућен је приступ порталу Мој есДневник, а налоге за приступ порталу издају школе.
-
Шта су мере индивидуализације?
На основу педагошког профила у којем су утврђена подручја у којима је потребна додатна подршка, васпитач, наставник и стручни сарадник планирају мере за отклањање физичких, комуникацијских и социјалних препрека, односно мере индивидуализације.
Мере индивидуализације остварују се путем:
- разумног прилагођавања простора и услова у којима се одвија активност у предшколској установи, односно настава у школи,
- прилагођавања метода рада, наставних средстава и дидактичког материјала, начина давања инструкције и задавања задатака, праћења напредовања, начина усвајања садржаја, провере знања, организације ситуација учења, постављања правила понашања и комуникације,
- измена садржаја активности у васпитној групи, односно садржаја учења и исхода образовања и васпитања.
Шта је ИОП – индивидуални образовни план?
ИОП је посебан акт установе којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању детета, ученика, односно одраслог ако мере индивидуализације нису довеле до остваривања добробити детета, односно остваривања исхода образовања и васпитања или до задовољавања образовних потреба ученика са изузетним способностима.
Предлог за утврђивање права на ИОП директору установе подноси тим за инклузивно образовање, на основу процене коју даје васпитач, наставник, стручни сарадник или родитељ, након што су претходно примењиване, евидентиране и вредноване мере индивидуализације.
ИОП садржи податке о детету, ученику односно одраслом и податке о тиму за додатну подршку, педагошки профил, план мера индивидуализације, персонализовани програм наставе и учења (доноси се само за ученике), податке о праћењу и вредновању ИОП-а, сагласност родитеља, а може да садржи и план транзиције, као и план превенције осипања.
Која је разлика између ИОП 1, 2 и 3?
ИОП се израђује према образовним потребама детета, ученика, односно одраслог.
ИОП1 - прилагођени програм наставе и учења у коме се планира циљ пружања подршке, прилагођавање и обогаћивање простора и услова у којима се учи, прилагођавање метода рада, уџбеника и наставних средстава.
ИОП2 - измењени програм наставе и учења у којем се планира и прилагођавање исхода образовања и васпитања и прилагођавање садржаја за један, више или за све предмете.
ИОП3 - проширен и продубљен програм наставе и учења који се примењује за ученике са изузетним способностима.
ИОП израђује Тим на који сагласност даје родитељ, односно други законски заступник.
Предшколска установа доноси ИОП1, а основна и средња школа ИОП1, ИОП2 и ИОП3.
Доношењу ИОП2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП1, сагласност родитеља за прелазак на ИОП2 уз обавезно прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком.
Ко има право на индивидуални образовни план - ИОП?
Право на ИОП има дете, ученик и одрасли коме је потребна додатна подршка због тешкоћа у приступању, укључивању и учествовању у образовању и васпитању, ако те тешкоће утичу на његову добробит, односно остваривање исхода образовања и васпитања или представљају ризик од раног напуштања школовања.
Право на ИОП има дете, ученик или одрасли који има тешкоће у учењу, сметње у развоју или инвалидитет или живи у социјално нестимулативној средини.
Право на прилагођен начин образовања по ИОП-у у смислу проширивања и продубљивања садржаја учења има и ученик са изузетним способностима који стиче основно и средње образовање и васпитање.
Школа препоручује ИОП за моје дете, да ли морам да га прихватим?
Установа писменим путем обавештава родитеља да је поднет предлог за утврђивање права на ИОП.
Родитељ својим потписом потврђује да је упознат са поднетим предлогом за утврђивање права на ИОП, разлозима за његово подношење и да је сагласан да се приступи изради ИОП-а.
Уколико родитељ неоправдано одбије учешће у изради или давању сагласности на ИОП, установа jе дужна да о томе обавести надлежну установу социјалне заштите у циљу заштите најбољег интереса детета, односно ученика.
ИОП доноси педагошки колегијум на предлог тима за инклузивно образовање.
-
Шта је вршњачко насиље?
Вршњачко насиље је облик насилног понашања које се дешава између деце или младих особа исте или сличне старосне групе, а које има за циљ да повреди, застраши, или нашкоди другој особи или групи.
Може бити физичко (туча, гурање), вербално (вређање, претње), социјално (изолација, оговарање) или дигитално (насиље путем интернета и друштвених мрежа – тзв. cyberbullying).
Како да препознам да ли сам жртва насиља?
Препознавање да ли си жртва вршњачког насиља може бити први корак ка решавању проблема.
Ево неколико знакова који могу указивати да си жртва вршњачког насиља.
Физички знаци: Модрице, посекотине, некад ти се дешава да ти неко одузме ствари или их намерно поломи. Емоционални и психолошки знаци:често се осећаш тужно, уплашено, анксиозно или узнемирено, посебно када идеш у школу или на место где се насиље дешава,имаш проблем да заспиш или се будиш ноћу, често сањаш лоше снове.
Промене у понашању: Почињеш да избегаваш школу, друштвене активности или одређене људе. Постајеш нервозан/нервозна или агресиван/агресивна без јасног разлога. Почињеш да се повлачиш у себе не желиш да причаш са пријатељима или породицом.
Вербални знаци: Чујеш увреде, претње или исмевање усмено или преко порука, друштвених мрежа. Друге особе те често задиркују или вређају.
Ако препознајеш неке од ових знакова, важно је да знаш:
Ниси сам/а и ниси крив/а!
- Причај са неким коме верујеш: родитељима, наставницима, школским психологом или пријатељима.
- Затражи помоћ и подршку – постоје људи који желе да ти помогну да се насиље заустави.
Коме могу да се обратим за подршку или пријавим насиље у школи?
Можеш да се обратиш својој учитељици, разредном старешини или неком другом наставнику коме верујеш. У школи постоји педагог и психолог – они су ту да помогну када се неко осећа лоше. Важно је да разговараш са родитељима, они ће увек знати шта треба да раде.
Ако ти је тешко да причаш, можеш да напишеш писмо или поруку, важно је да одрасли знају шта ти се дешава како би могли да реагују и да те заштите.
Уколико си жртва дигиталног насиља увек можеш да се обратиш Националном Контакт Центру за безбедност деце на интернету путем бесплатног и анонимног броја телефона 19833 или путем онлине обрасца на сајту паметно и безбедно https://www.pametnoibezbedno.gov.rs/prijavi-problem/245 .
Насиље можеш пријавити и путем националне платформе за превенцију насиља које укључује децу (као жртве или починиоце) Чувам те https://cuvamte.gov.rs/prijava-nasilja .
Пријавити насиље није тужакање – то је храброст и прави корак да заштитиш себе и друге!
-
Нисам сигуран шта желим да студирам, треба ми професионална оријентација.
Већина средњих школа нуди ученицима учешће у програму професионалне оријентације. За информације о доступном програму обратите се школском психологу или педагогу. Помоћ при професионалној орјентацији можете наћи и у локалној канцеларији Националне службе за запошљавање.
Које услове треба да испуним да бих се уписао на факултет?
Потребно је да имате завршену четворогодишњу средњу школу, а поједини факултети могу да поставе и специфичне додатне услове - на пример, могу да захтевају да имате завршен одређени тип средње школе, да поседујете посебне здравствене способности, и слично. О условима за упис одређеног факултета информишите се на веб презентацији факултета који желите да упишете.
Која је документација потребна за упис на факултет?
У већини случајева први предуслов за упис на факултет је положен пријемни испит. Разликујемо документа која су потребна за пријаву на пријемни испит и документа која се предају приликом уписа. Сва потребна документа су увек јасно објављена у конкурсу који факултет објављује на својој веб презентацији и могу се разликовати од факултета до факултета.
Који факултети постоје у Србији и како да знам који су акредитовани?
Списак свих акредитованих факултета и универзитета у Србији можете пронаћи на веб презентацији базе образовних могућности.
Акредитацију додељује Национално акредитационо тело (НАТ) посебно за сваки факултет и посебно за сваки програм тог факултета. Статус акредитације можете да проверите на веб презентацији Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (НАТ).
Како могу да променим факултет?
Промена факултета није могућа у сваком тренутку и под било којим условима. Први корак који треба да предузмете је да се испишете са факултета на који сте већ уписани, односно да окончате статус студента на претходном факултету. Такође, потребно је да из архиве факултета преузмете оригинална документа која сте предали на упису – на пример, сведочанства из средње школе, која су вам потребна за упис на други факултет.
Како би вам на новом факултету признали положене испите, факултету са кога се исписујете затражите да вам изда уверење о положеним испитима. Важно је да знате да се може пренети само положен и оцењен предмет, не и предиспитне обавезе, колоквијуми и томе слично. Полагање разлике у испитима одвија се према упутствима која добијате од новог факултета, након што прођете кроз кратак процес верификације и признавања положених испита.
Није могуће пребацити се на други факултет уколико се драстично разликује од првог, односно уколико нема испита који би се могли признати. Ако је нови факултет у другој научној области (нпр. социологија и медицина), пријемни испит ће се значајно разликовати тако да ћете у овом случају морати поново да полажете пријемни испит.
Такође, није могуће пребацити се струковних студија на академске – у том случају ћете морати да полажете пријемни испит.
Студент сам, како да одем да студирам/на размену у иностранство?
Универзитети у Србији учествују у међународним програмима размене студената (термин који се користи је и мобилност студената). Увек треба да проверите са службом за међународну сарадњу на свом универзитету, односно факултету, које су размене тренутно доступне.
Списак доступних стипендија и програма за размену можете погледати и на веб презентацији базе образовних могућности.
Запослен сам на факултету, како да одем на стручно усавршавање у иностранство?
Да бисте добили финансијска средства за одлазак на стручно усавршавање или на размену наставника треба да проверите са службом за међународну сарадњу на универзитету, односно факултету о тренутним могућностима.
-
Које врсте студентских стипендија постоје?
Студентске стипендије које се финансирају из буџета Републике Србије објављују се на веб презентацији Министарства просвете.
Коме су намењене студентске стипендије и како да се пријавим?
Студентске стипендије су намењене студентима од друге године студија чије се школовање финансира из буџета Републике Србије и чији је просек током студирања најмање 9,00.
Пријаву за студентску стипендију са потребном конкурсном документацијом предајете високошколској установи на коју сте уписани. Списак потребне документације налази се на веб презентацији Министарства просвете. Рок за пријављивање је од 01. до 31. октобра.
Како да се пријавим за стипендију за изузетно надарене студенте и коме су оне намењене?
Право на стипендију за изузетно надарене студенте има студент академских студија, почев од треће године,односно са остварених 120 ЕСП бодова, који током студирања оствари просечну оцену најмање 9,00 и који је у континуитету уписивао године студирања на терет буџета Републике Србије.
Образац пријаве на Конкурс, као и информације о неопходној документацији, могу се пронаћи на веб презентацији Министарства просвете, а пријаве се подносе од 1. октобра. до 31. октобра.
Студент сам, да ли могу да добијем стипендију за одлазак на праксу у иностранство?
У оквиру програма Еразмус+ универзитети из Србије могу да учествују у пројектима који садрже одлазак на праксу у иностранство и преко којих је могуће добити финансијска средства. Увек треба да проверите са службом за међународну сарадњу на свом универзитету, односно факултету да ли су је ова могућност тренутно доступна.
Како да се пријавим за студентски кредит и коме је он намењен?
Студентски кредит намењен је свим студентима основних академских и основних струковних студија, од прве године студија, чије се школовање финансира из буџета Републике Србије.
Услови конкурса, критеријуми за утврђивање редоследа, рокови и право на ослобађање од обавезе враћања студентског кредите, објављује се на веб презентацији Министарства просвете. Рок за пријављивање је од 1 до 31. октобра.
-
Признавање стране школске исправе је поступак којим се квалификација стечена у иностранству изједначава са одговарајућом, важећом јавном исправом Републике Србије, чиме појединац стиче право за наставак школовања и/или на запошљавање. Овај поступак спроводи ENIC/NARIC центар, као организациона јединица Агенције за квалификације на основу Закона о Националном оквиру квалификација Републике Србије.
Детаљна упутства за покретање поступка признавања страних основношколских, средњошколских и високошколских исправа се могу наћи на интернет страници Агенције (http://azk.gov.rs).
Почевши од 01.01.2020. године, Агенција је омогућила да се електронски захтев за покретање поступка признавања страних високошколских исправа, као и неопходна документација, подноси искључиво електронски на порталу Агенције путем еУслуге:
еПрофесионално признавање страних високошколских исправа омогућава брже и лакше спровођење поступка, имајући у виду да је један од приоритета Владе Републике Србије повратак младих стручњака из иностранства у Србију.
Агенција је омогућила и покретање поступка признавања страних основношколских и средњошколских исправа путем еУслуге.