Министарство трговине, туризма и телекомуникација

Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација обавља послове државне управе који се односе и на: област телекомуникација, односно електронских комуникација и поштанског саобраћаја; уређење и безбедност у области електронских комуникација и поштанског саобраћаја; инспекцијски надзор; утврђивање стратегије и политике развоја електронских комуникација и поштанског саобраћаја; организовање финансијске и техничке контроле; међународне послове у области електронских комуникација и поштанског саобраћаја; мере за подстицање истраживања и развоја у области електронских комуникација и поштанског саобраћаја; утврђивање предлога плана намене радио-фреквенцијских опсега и доношење плана расподеле радио фреквенција; одлучивање о условима за издавање појединачних дозвола за коришћење радио-фреквенција; утврђивање списка основних услуга електронских комуникација (универзални сервис) које треба да пруже оператори, као и друге послове одређене законом.

Програм за оснаживање жена у области ИКТ за период 2019 - 2020. године


Назив услуге

Програм за оснаживање жена у области ИКТ за период 2019 - 2020. године

Датум објављивања (последњег ажурирања)

15.03.2018

Орган задужен за спровођење

Министарство трговине, туризма и телекомуникација 

Надзорни орган

Влада Републике Србије 

Опис

На основу члана 38. став 1. Закона о планском систему („Службени гласник РС”, број 30/18),

Влада доноси

ПРОГРАМ ЗА ОСНАЖИВАЊЕ ЖЕНА У ОБЛАСТИ ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ПЕРИОД 2019-2020. ГОДИНЕ

1.Увод

Програмом за оснаживање жена у области информационо-комуникационих технологија за период 2019-2020. године утврђују се посебни циљеви унапређења учешћа жена у ИКТ сектору, као и програмске мере и активности чија реализација треба да допринесе смањењу родног јаза који постоји у дигиталном сектору, као и друштвено и економско оснаживање жена и регионалну заступљеност жена у овој области.

2. Правни оквир

Стратегијом развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. („Службени гласник РСˮ, број 51/10) дефинисано је да развој информационог друштва треба усмерити ка искоришћавању потенцијала информационо-комуникационих технологија (у даљем тексту: ИКТ) за повећање ефикасности рада, економски раст, већу запосленост и подизање квалитета живота свих грађана Републике Србије. Акциони план за период од 2018-2019. године за спровођење Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији за период до 2020. године („Службени гласник РСˮ, број 14/18) дефинише у оквиру приоритетне области ИКТ у образовању активности које се односе на промоцију и популаризацију ИКТ.

Стратегијом развоја индустрије информационих технологија за период од 2017. до 2020. године („Службени гласник РСˮ, број 95/16) као једна од приоритетних области наведено је јачање кадровског потенцијала и истакнуто је да је процењено да би у Републици Србији до 2020. године могло да се отвори од 50.000 до 100.000 нових радних места у сектору информационих технологија и да постоји велики недостатак стручних ИТ кадрова, који је регистрован у Европској унији, те да је стога неопходно улагање и подршка развоју ИТ кадрова како би се искористиле могућности за запошљавање. Ова стратегија такође предлаже да је потребно да се информатика изучава од почетка основне школе, да средње школе и гимназије морају да пружају боље информатичко образовање, да је неопходно омогућити и подстицати даље повећање броја студената који се опредељују за студирање на техничким факултетима, затим да је потребно спровести мере у циљу преквалификације, доквалификације и континуираног учења. Акциони план за 2018. годину за спровођење Стратегије развоја индустрије информационих технологија за период од 2017. до 2020. године („Службени гласник РСˮ, број 7/18), у оквиру приоритетне области доквалификације, преквалификације и континуирано учење, дефинише активности које се односе на реализацију курсева за обуку у ИТ и израду Стратегије развоја дигиталних вештина.

3. Веза са другим документима

Националне изворе родне равноправности представљају Устав Републике Србије, закони, али и подзаконски акти.

Устав Републике Србије даје законски основ за увођење и уређивање родне равноправности у Србији и установљава равноправност полова као основно уставно начело. Уставом је утврђена обавеза државе да јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности (члан 15), као и начело забране дискриминације на основу пола.

Закон о равноправности полова („Службени гласник РСˮ, број 104/09) између осталог уређује стварање једнаких могућности остваривања права и обавеза, као и преузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду. Овај закон обавезује све органе јавне власти да воде активну политику једнаких могућности и да прате остваривање начела равноправности засноване на полу у свим областима друштвеног живота и примену међународних стандарда и Уставом загарантованих права у овој области.

Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РСˮ, број 22/09) уређује опште забране дискриминације, дефинише облике и случајеве дискриминације, као и поступке заштите од дискриминације.

Закон о буџетском систему („Службени гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13, 108/13, 142/14, 68/15-др.закон, 103/15, 99/16, 113/17 и 95/18) прописује да буџетски систем треба, између осталог, да оствари (буџетски) циљ који се односи на алокацијску ефикасност која подразумева распоређивање средстава буџета са циљем унапређења родне равноправности.

Националном стратегијом за родну равноправност за период од 2016. до 2020. годину („Службени гласник РСˮ, број 4/16), дефинисан је посебни циљ који је усмерен на побољшање економског положаја жена и статус жена на тржишту рада. У наведеној Стратегији је истакнуто да равноправно учешће жена и мушкараца у економији представља основу за одржив развој друштва, и да то претпоставља отклањање препрека за приступ жена запошљавању, напредовању на послу, стручном усавршавању и свим ресурсима без дискриминације по било којој основи. Као посебне мере у области приступа коришћењу модерних знања и вештина предвиђено је следеће:

  • Охрабривање и подржавање учешћа девојчица, девојака и жена у образовању за занимања у којима се остварује велика додатна вредност, као што су  инжењерство и нове технологије;

  • Повећање ангажмана девојака и жена у областима као што су наука, технологија, инжењерство и математика;

  • Подржавање и промовисање достигнућа жена у науци и техници, отклањање дискриминације жена у овим областима и обезбеђивање мера за напредовање жена у науци.

Република Србија је потписница више важних и обавезујућих међународних докумената који гарантују равноправност жена и мушкараца и забрањују дискриминацију на основу пола, међу којима су документи Уједињених нација (Општа декларација о правима човека, Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена — CEDAW), Савета Европе (Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, Европска социјална повеља и Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици) и Европске уније (Повеља Европске уније о основним правима).

Подршка образовању жена и девојака у ИКТ сектору у складу је и са Циљевима одрживог развоја Уједињених нација (UN Sustainable Development Goals - SDG), посебно са ставком пет, која има за циљ постизање родне равноправности и оснаживања свих жена и девојчица кроз, између осталог, информационе и комуникационе технологије. Такође, Међународна унија телекомуникација (ИТУ), као водећа агенција Уједињених нација за телекомуникације и ИКТ, подстиче равноправност полова у ИКТ сектору на свим нивоима.

Припреми и изради садржине овог програма који представља документ јавне политике,  претходила је континуирана сарадња са министарством надлежним за просвету, науку и технолошки развој на тему употребе ИКТ алата у образовању и подизања свести ученица основних и средњих школа о значају  ИКТ-а, која је указала на потребу доношења програмских мера и активности за афирмацију ИКТ алата и њихову употребу од стране  ученица основних и средњих школа, и студенткиња техничких факултета. Припреми садржине овог програма претходиле су и консултације са представницима регионалних развојних агенција на тему развоја дигиталних компетенција жена из руралних подручја и могућих програма подршке у циљу сузбијања економског дигиталног јаза. Наведени процеси сарадње и консултација спроведени су у складу са чланом 34.  Закона о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС”, број 30/18) којим је, између осталог, прописано да је током израде докумената јавних политика потребно обезбедити учешће надлежних државних органа  и других заинтересованих страна у планском систему у коме се спроводи та политика.

4. Анализа постојећег стања

Жене чине 51,3% од укупног броја становника Републике Србије. Према последњем попису, из 2011. године, укупан број становника је 7.186.862, од чега је 3.687.686 жена. Од 1948. од када се ради попис, константно је већи број жена у укупној популацији.

У 2016. години у основним школама регистровано је више дечака него девојчица: први разред основне школе уписало је 32.094 девојчица и 34.430 дечака, а пети разред 33.682 девојчица и 35.769 дечака. У средњим школама, такође: први разред средње школе уписало је 33.235 девојчица и 35.755 дечака, укупан број девојака у средњим школама био је 123.284, а дечака 126.727. Међутим, средње школе је укупно завршио већи број девојака: 32.569 девојчица наспрам 31.856 дечака. При томе, трогодишње средње стручне школе завршава скоро три пута више дечака него девојчица, док међу ученицима који завршавају средње четворогодишње опште образовање (гимназије) више је девојчица (58%) него дечака (42%). Такође, девојчице су у већини међу ученицима који завршавају средње стручне четворогодишње школе (53% девојчица према 47% дечака).

Високе школе и факултете више уписују и завршавају жене. Према подацима за 2016. годину међу уписаним студентима жена је било 56%, а међу дипломираним 58%. Међу дипломираним студентима у 2016. години, жене чине више од половине у великом броју подручја образовања, али, мушкарци су доминантни у подручју Информатике и комуникационих технологија (74%), које се највише дотичу послова будућности и најперспективнијих занимања. У 2016. години докторирало је више жена (57%) него мушкараца (43%).

Међу запосленима на пословима истраживања и развоја у 2016. години мушкараца има 4% више него жена, а сличан однос је и међу истраживачима. Најмање учешће жена  је у инжењерингу и технологији (37%).

Већина послова захтева основне дигиталне вештине. Основне дигиталне вештине подразумевају способност да се комуницира путем имејла или друштвених мрежа, да се креира и измени електронски документ, тражење информација и заштита личних података на мрежи. У Републици Србији 34,2% лица старости 15 и више година компјутерски је писмено, док је 14,8% лица делимично компјутерски писмено, што значи да знају да обављају неку од основних активности на рачунару (обрада текста, израда табела, слање и примање електронске поште и коришћење интернета), али не и све четири. Посматрано по полу, међу компјутерски писменим лицима учешће мушкараца и жена је готово изједначено (50,4% мушкараца и 49,6% жена је компјутерски писмено), док је међу компјутерски неписменим лицима веће учешће жена (54%) него мушкараца (46%).

Према подацима Националне службе за запошљавање у евиденцији незапослених у професијама телекомуникације и рачунарска техника је у просеку тек око 15% (од 13% до 18%) жена. Са друге стране, према истом извору, најбрже до посла долазе високообразовани профили и то дипломирани инжењери информационих технологија и дипломирани инжењери електротехнике и рачунарства.

Стопа запослености жена износи 38,1%, док је стопа запослености мушкараца 52,8%. Највећи родни јаз на тржишту рада, када је реч о запослености, забележен је у категорији лица 55–64 године старости, где је стопа запослености жена 32,5% а стопа запослености мушкараца 52,8%. Незапосленост је најприсутнија код младих жена, узраста 15–24 године, где стопа незапослености достиже 39,5%. Самозапосленост је двоструко већа код мушкараца него код жена – 28% мушкараца и 13% жена старости између 15 и 64 године је самостално запослено.

Платни јаз између жена и мушкараца (за 2014. годину) износио је 8,7%, односно жене су биле мање плаћене од мушкараца за тај проценат. Тај податак сврстава Републику Србију међу земље са најнижим платним јазом у Европи. Међутим, ако се зараде посматрају према степену образовања или занимањима, разлике у зарадама између жена и мушкараца су знатно веће од просечног платног јаза, најчешће у корист мушкараца. Учешће жена са ниским зарадама у укупном броју жена (24,4%) веће је од учешћа мушкараца са ниским зарадама у укупном броју мушкараца (21,6%). Жене, без обзира на степен образовања, више раде у укупним пословима од мушкараца. Исто тако, без обзира на образовање, на кућним пословима жене проводе око четири и по сата, а мушкарци око два сата.

У области стручних, информационих и техничких делатности просечна годишња плата према полу у 2016. године износила је 1.265.000 за жене и  1.349.000 за мушкарце, односно плате жена у овом сектору су просечно за 6% мање.

ИКТ је основни алат за социјални и економски развој жена и девојака. Информационе и комуникационе технологије могу пружити женама и девојкама напредно образовање и професионалне обуке, подићи њихову дигиталну писменост, побољшати приступ здравственој заштити, омогућити боље остваривање законских права и учешће у управи. Улагање у жене има многобројне ефекте - жене реинвестирају у своје породице и заједнице. Са друге стране, ИКТ сектору су потребни нови таленти. Широк спектар организација и компанија закључио је да повећање броја жена у менаџменту позитивно утиче на финансијске перформансе, док они који игноришу питања родне и сваке друге разноврсности ризикују недостатак продуктивне и креативне радне снаге.

На основу наведене статистике, међутим, уочено је да, иако припаднице женског рода у већем броју завршавају све нивое образовања, њихова незапосленост је касније већа, а плате у истим секторима, иако у просеку раде више сати, мање, што је посебно забрињавајуће у секторима који се развијају у оквиру нових технологија.

Осим подстицања ученица да се у свом образовању а касније и професионално определе за ову област, уочена је потреба и за омогућавањем неформалног образовања за већ формиране кадрове у другим професијама, односно преквалификације жена у ИКТ. Са циљем подстицаја жена да се професионално укључе у ИКТ, у складу са мерама за развој кадрова које су дефинисане у Стратегији развоја индустрије информационих технологија, Министарство трговине, туризма и телекомуникација (у даљем тексту: Министарство) покренуло је програм преквалификација и доквалификација жена у ИКТ-у. Ови програми осим што доприносе подизању кадрова и развоју ИТ индустрије, омогућавају и друштвено и економско оснаживање жена, које су, упркос предрасудама, врло успешне у овој области.

Министарство је на Јавном конкурсу за доделу средстава програмима у области развоја информационог друштва у 2017. години, на тему подизања нивоа дигиталне писмености и дигиталних компетенција – преквалификација и доквалификација жена у области ИКТ, одобрило девет пројеката, за које је издвојено укупно 14.800.000 динара. Програми су спроведени у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Врању, Крагујевцу и Новом Пазару. Од 1.307 тестираних жена, 256 жене су одабране за похађање обуке у оквиру неког од програма. Највеће интересовање за обуке владало је међу женама између 20 и 40 година старости, које су незапослене, са високом стручном спремом, које чине и већинску структуру оних које су одабране и успешно завршиле обуке.

Министарство је током 2017. године обезбедило реализацију пројеката „Обуке за жене у области ИТ”, који је подржани од стране УНЕСКО. Пројекат „Обука за жене у области ИТ” је спроведен путем организовања семинара и курсева из области ИТ са циљем оснаживања незапослених жена из целе Србије којима је дата прилика да стекну релевантно знање како би лакше ушле у ИКТ сектор и кренуле у озбиљнију оријентацију у ИТ сектору. Више од 900 жена је аплицирало за учешће у овом пројекту, 200 је прошло основни курс, а 20 изабраних жена је успешно завршило напредни курс.

Сваког четвртог четвртка у априлу од 2010. године, на иницијативу Републике Србије у целом свету слави се Дан девојака у ИКТ-у (Girls in ICT Day). У пројекту Глобалне мреже жена у ИКТ-у, успостављене под окриљем Међународне уније за телекомуникације (International Telecommunication Union, ITU), осим Министарства трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије учествују институције, сектори, универзитети, установе и компаније у области нових технологија из целог света. Циљ акције је да се девојчицама и девојкама приближе информационе и комуникационе технологије, област у којој жене професионално нису довољно заступљене. Више од 240.000 девојака и младих жена је до сада учествовало у 7.200 манифестација у 160 земаља.

5. Општи циљ и посебни циљеви

Циљ Програма за оснаживање жена у области информационо-комуникационих технологија за период од 2019. до 2020. године (у даљем тексту: Програм) је стварање услова за равноправно учешће жена у ИКТ сектору, односно смањење родног јаза који постоји у дигиталном сектору, као и друштвено и економско оснаживање жена и регионалну заступљеност жена у овој области.

Програм је намењен различитим старосним узрастима, односно девојчицама, девојкама и женама и предвиђа реализацију појединачних мера којима се остварују следећи посебни циљеви:

  1. Подстицање ученица/студенткиња да се у даљем образовању, а касније и професионално определе за рад у области ИКТ;

  2. Омогућавање женама образованим и запосленим у другим сферама да путем неформалног образовања  стекну или усаврше знање и вештине неопходне за  употребу ИКТ алата;

  3. Подстицање коришћења ИКТ међу припадницама старијих генерација и подизање дигиталних компетенција жена у циљу сузбијања економског дигиталног јаза.

Циљне групе Програма су:

  • ученице завршних разреда основних школа, ученице гимназија, ученице средњих стручних школа, студенткиње техничких факултета,

  • жене заинтересоване за стицање знања и вештина у  области ИКТ,

  • медијске посленице, новинарке

  • жене из руралних области,

  • кориснице пензија.

Носилац активности Програма је Министарство трговине, туризма и телекомуникација, а партнери у реализацији су Министарство просвете, науке и технолошког развоја, факултети, невладине организације, ИКТ компаније, компаније које у свом раду примењују ИКТ технологије, ИТ заједница и други.

6. Реализација циљева и активности

Активности предложене овим програмом утврђене су у складу са наведеним посебним циљевима. Наведене мере и активности су комплементарне и треба их тумачити као целину.

 ЦИЉ 1. Подстицање ученица/студенткиња да се у даљем образовању, а касније и професионално определе за рад у области ИКТ

Мера 1.1. Афирмација коришћења ИКТ у основним школама

Циљ мере: Афирмација коришћења ИКТ у основним школама кроз мотивисање девојчица од најранијег узраста да користе ИКТ алате и едукација девојчица о предностима будућег опредељења за даље школовање у овој области

  • Активност 1.1.1. Обуке из програмирања, пројектног менаџмента и дигиталног предузетништва за ученице основних школа;

  • Показатељ учинка: број обучених девојчица у основним школама за програмирање, пројектни менаџмент и дигитално предузетништво (циљна вредност: 150);

  • Рок за реализацију: четврти квартал 2019. године. 

Мера 1.2. Подизање свести девојака средњошколског узраста о значају ИКТ

Циљ мере: Повећање броја вршњачких едукатора на тему безбедности деце на интернету и промовисање примене и синергије ИКТ са областима које нису примарно везане за информационо-комуникационе технологије, у циљу унапређења тих области

  • Активност 1.2.1. Обуке у организацији едукатора Националног контакт центра за будуће девојке тренере на тему безбедности на интернету, које потом могу да самостално држе обуке на тему безбедности на интернету;

  • Показатељ учинка: број девојака средњошколског узраста обучених за вршњачке едукаторе (циљна вредност: 200);

  • Рок за реализацију: четврти квартал 2019. године;

  • Активност 1.2.2. Креативне радионице за ученице средњих школа за примену ИКТ алата у различитим областима: музичке школе – квантна музика; дизајнерскa, архитектонскa и кожарскa школа; компјутерски дизајн; гимназије – видео и виртуелна реалност; техничке школе (саобраћајна, електротехничка, машинска)  – роботика; итд. За сваку област представљају се резултати на крају радионице у неком изложбеном амбијенту, док се на крају циклуса организује показна манифестација свих радова;

  • Показатељ учинка:  број девојака средњошколског узраста  (циљна вредност: 100);

  • Рок за реализацију активности: четврти квартал 2019. године.

Мера 1.3. Подршка студенткињама техничких факултета за даље усавршавање и запослење

Циљ мере: Повезати студенткиње са компанијама и привредом како би добиле практична знања и стекле контакте за евентуална будућа запослења

  • Активност 1.3.1. Сарадња са ИТ компанијама које би пружале стручну праксу и менторски рад са студенткињама на завршним годинама техничких факултета и организовање месечних неформалних окупљања свих менторки и полазница обука у више градова у Србији;

  • Показатељ учинка: број студенткиња  које су добиле стручну праксу и менторски рад са ИТ компанијама (циљна вредност: 25);

  • Рок за реализацију: четврти квартал 2019. године.

ЦИЉ 2. Омогућавање женама образованим и запосленим у другим сферама да путем неформалног образовања стекну или усаврше знање и вештине неопходне за  употребу ИКТ алата

Мера 2.1. Промоција целоживотног учења и усавршавања

Циљ мере: Оспособити жене које немају формално образовање из области ИКТ да будуће каријере могу да граде у овој области

  • Активности 2.1.1. Подизање компетенција жена у циљу стицања знања и вештина потребних за покретање сопственог онлајн бизниса (прављење сајтова, онлине маркетинг, електронско пословање у савременом дигиталном добу и др.);

  • Показатељ учинка: број жена које су покренуле сопствени онлајн бизнис (циљна вредност: 50);

  • Рок за реализацију: четврти квартал 2019. године;

  • Активност 2.1.2. Обука и  преквалификација  жена  за  подизање компетенција у области програмирања;

  • Показатељ учинка: број обучених жена за подизање компетенција у области програмирања (циљна вредност: 50);

  • Рок за реализацију: четврти квартал 2020. година.

    Мера 2.2. Подршка медијским посленицама у циљу развоја дигиталне писмености 

    Циљ мере: Повећати дигиталну писменост жена - медијских радница и подизање њихових компетенција за израду и пласман дигиталних медијских садржаја који подстичу родну равноправност

  • Активност 2.2.1. Организовање обука из области дигиталних вештина, односно примене ИКТ алата у изради медијских садржаја;

  • Показатељ учинка: број обучених новинарки  из области дигиталних вештина, односно примене ИКТ алата у изради медијских садржаја (циљна вредност: 30);

  • Рок за реализацију: четврти квартал 2020. године.

ЦИЉ 3. Подстицање коришћења ИКТ међу припадницама старијих генерација и подизање дигиталних компетенција жена у циљу сузбијања економског дигиталног јаза

Мера 3.1. Промоција коришћења ИКТ међу старијим генерацијама

Циљ мере: Повећати дигиталну писменост и унапредити дигиталне компетенције припадница старијих генерација

  • Активност 3.1.1. Обука за кориснице пензија у циљу подизања дигиталне писмености и дигиталних компетенција;

  • Показатељ учинка: број корисница пензије које су кроз обуку подигле ниво дигиталне писмености  и дигиталних компетенција (циљна вредност: 100);

  • Рок за реализацију: четврти квартал 2019. године.

Мера 3.2. Реализација програма који за циљ имају подизање нивоа дигиталне писмености и дигиталних компетенција жена из руралних области

Циљ мере: Подизање нивоа дигиталне писмености и дигиталних компетенција жена из руралних области и повећање употребе нових технологија и е-услуга од стране жена из руралних области.

  • Активност 3.2.1. Спровођење кампање са циљем подизања свести о значају подизања дигиталних компетенција и дигиталне писмености и могућностима које доносе и организовање програма за стицање и унапређење дигиталних компетенција жена из руралних области у складу са европским оквиром дигиталних компетенција[1];

  • Показатељ учинка: број жена из руралних области којима је подигнут ниво дигиталне компетенције (циљна вредност: 100);

  • Рок за реализацију: четврти квартал 2020. године.

    7. Акциони план

    Саставни део овог програма је Акциони план за спровођење Програма за оснаживање жена у области информационо-комуникационих технологија за период 2019-2020. године.

    8. Извештавање доносиоца Програма

    Министарство трговине, туризма и телекомуникација ће извештавати Владу о реализацији свих програмских мера и активности, као и о нивоу остварених посебних циљева, достављањем два посебна извештаја и то: први посебан извештај почетком 2020. године о реализацији програмских мера и активности у 2019. години и други посебан извештај почетком 2021. године о реализацији програмских мера и активности у 2020. години.

    9. Завршни део

    Овај програм објавити  на интернет страници Владе, на Порталу еУправа и на интернет страници Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

    Овај програм објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.


[1] Европски оквир дигиталних компетенција доступан је на линку: https://ec.europa.eu/jrc/en/digcomp/digital-competence-framework



Коментари

Министарство трговине, туризма и телекомуникација

http://www.mtt.gov.rs

Немањина 22-26

011/ 311-34-32

011/ 311-46-50

еАнкете